уторак, 18. јул 2017, 10:55

Српски на српском

У савременом светском календару малтене свака ствар, појава или догађај имају свој дан, па га тако имају и палачинке. Само што Међународни дан палачинки није фиксни него помични датум, равна се према Ускрсу и увек пада последњег мрсног дана пред ускршњи пост. Тада се у многим земљама, у карневалском расположењу, сласно мрси уз палачинке, размењују се рецепти, препричава се она чувена анегдота о Наполеоновој петој палачинки, пореде се француске танке и америчке дебеле палачинке, а код нас – ништа. Само цртица о томе у понеким новинама и две-три реченице у јутарњем програму, које ме обавезно подсете на омиљени слаткиш, али и на питање да ли је тачно да је једино исправно рећи паЛАчинке, како тврде неки старији лектори?

Дакле, паЛАчинке су отишле у акценатску историју, а остале су нам само плаЧИНке! Па после кажу како лексикографи немају слуха за говорни језик и ништа не мењају у речницима. Мењају они, колико сам схватила, само ако тај говорни облик не руши неко акценатско правило, него ми слабо читамо ту скупу и обимну литературу, па не знамо, на пример, како је у новом издању код Матице прошао парадајз? Да ли још увек тавори под другим именом и акцентом од којег би се сваком пиљару дигла коса на глави – паРАдајз, или су и ту писци речника послушали глас улице и пијаце?

Ако су боље прошле код лексикографа, онда је ред да крај емисије засладимо палаЧИНкама. Зато одлазимо у једну од многих градских палачинкарница које нуде разне десертне преливе, а на једном од њих пише – “Сладки грех”, сладки са Д!

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић