недеља, 28. мај 2017, 09:05
Којекуда
У овој причи сарађују две емисије – једна телевизијска, и ова наша, радијска... А састале су се да би вам причале о људима и наравима, о занимљивим јелима и лепим госпођама, о совама и пасуљу... о једној неексплодираној бомби... Назовимо то клин-чорба... потпуно добар наслов...
А још је боље то - што то јесте наслов поменуте телевизијске емисије, у којој наша саговорница, новинарка на ВК телевизији, Весна Бојић, већ годинама прича о људима и догађајима у Кикинди и околини. Са много слика и још више прича овде ће бити речи о једном времену и једној генерацији људи, у једном граду.
Кикинда - лепа слика - тргови, зеленило, лепе простране улице, музеји, куће, сове, равница ...и наравно - људи. Кроз емисију Клин-чорба прошло их је много - професора, домаћица, пензионера, спортиста, политичара, писаца, младих почетника у свом послу... пред нама пролазе лица која чине град... Имају кратку косу и браду, плави су или смеђи, ћешљају се на страну, одевају се у класичне костиме или цветне хаљине, носе наочаре, гестикулирају, брзо или споро говоре, весели су, или се никад не шале... и све тако редом... Али сви они - толико различити су по нечему исти - одрасли су и живе у истом граду - и то јесте обележје..
Сваки град или село, свеједно, носе неки свој конгломерат енергије и атмосфере који је онима који ту живе - препознатљив. Могу да распознају његов мирис, боју ваздуха и неба, имају исте пределе у мислима - то их спаја у овој причи - која чак има и ток кувања неке клин-чорбе.
Од свега затеченог - по мало - мало о карактерима, мало о манирима. Ред приче о понеком здању, па онда о интересантном дечаку који спрема врхунске шпагете, мало о чувару сова, па о времешној госпођи Ани, и данас лепотици, и, наравно, мало о записивачу свега - о новинарском послу, тв емисији, љубави према радним акцијама.
Све то је наша данашња клин-чорба. Закувале је Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
Коментари