Гости из прошлости

Ану Петровну Керн, ћерку орелског губернатора Полторацког, која се у седамнаестој невољно удала за старог и богатог генерала Јермака Фјодоровича Керна, Пушкин је први пут срео 1819. у Петрограду на једној вечери. Очаран њеном лепотом, уз дубок наклон, казао је само: „Зар је допуштено бити тако леп?“ - и посветио јој једну од својих најлепших љубавних песама.

 Више од стотину жена протутњало је кратким Пушкиновим животом, а једина је с њим увек била и увек га у Михајловском чекала његова дадиља, Арина Родионовна. Од детињства ју је звао „мама“ и волео је као син, више него рођену мајку. Зими му је увек причала предивне бајке, читаве поеме, песме о народним јунацима, Пугачову и Стењки Разину, васпитавала га умотоворинама и тако га увела у свет народне књижевности... 

 Хтео је Пушкин и до Кине и до Париза, Италије и до ко зна које бестрагије, само што даље од царских цензора који су му буквално дисали за вратом. Али, цар није дао да крене на пут, а у Москви на балу, појавила се горда драга. Сто тринаеста званично, али не и стварно последња Пушкинова љубав, била је то Наталија Николајевна Гончарова. Одмах се заљубио, одмах је запросио, и одмах је одбијен. Крај је године 1828. Наталији је шеснаеста...

Срца у којима живљаше највећи руски песник, беху многа, а у „Госте из прошлости“ доћи ће само она која за његових 38 лета заслужише и књижевни спомен. Добродошлицу желимо Амалији Ризнић, Елизи Воронцовој, Ани Петровној Керн, Арини Родионовној и Наталији Гончаровој Пушкин.

Аутор и уредник емисије – Мирјана Блажић

Фотографије преузете са: beautifulrus.com/pushkin-list-women