понедељак, 13. мар 2017, 10:55

Српски на српском

Чим на згради видим обавештење на коме пише: „Строго забрањено лепљење плахата“ – знам да почиње предизборни рат плакатима или плахатима, што зависи од писмености противничке стране. Мисли се да је некад могао да их лепи ко хоће, али тај обичај међу првима су кажњавали Французи, па је рецимо, 1534. године запрећено да ће јавно бити спаљен свако ко без дозволе лепи плакате, и то заједно са својим помагачима, а четрдесетак година доцније у Енглеској право штампања плаката имали су Оксфорд, Кембриџ и Лондон. Ове забране важиле су само за рекламирање политичких порука и, нарочито, за поруге, које су свима увек биле привлачне.

Стотинак година касније „непослушни“ аутори плаката у Француској „само“ су бичевани, а када је прошао још један век, у Паризу их је могло бити свега 40, с тим да се један примерак плаката морао доставити Краљевској библиотеци.

Кад сам ово испричала једној пријатељици, рекла ми је: „Бичевање, него шта, нарочито за оне који штампају неписмене плахате у овој земљи фиока и фасцикли, као за ону серију. Чуј, написали фиока, без Ј!“

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић