понедељак, 27. феб 2017, 10:55

Српски на српском

Није самоћа кад је неко сам, говорио је Пера кројач из Шумадиске улице. Самоћа је кад немаш коме да кажеш кад те боли, и да са неким поделиш кад те живот обрадује. Ја нисам самац, али мој комшија Неша јесте, па кад он крене на пијац, пођем и ја. Понесемо празне зембиле па реч по реч, пешке, стигнемо до Бајлонове пијаце. Упут поделимо и радост и тугу, а понекад свратимо и до Пере кројача. Јесте да код њега нема много радовања, ал’ кад и то мало самује у човеку, преметне се у ништа.

А кад постане ништа, тек онда отежа, па док чека да неко наиђе, може и да се скамени. Е сад ако ту од пре чучи још неки камичак, отврдне душа, али Пера не да тим каменчићима да порасту, него их онако стврднуте, иглом и чиодама хвата и дели даље. Самац, увек нагнут над шиваћу машину, фирца по старински, дугмад пришива руком, аутоматика га нервира и свима из Шумадиске шије за џабе. Њима лепо, мисле – добар и луд су браћа рођена, а не знају колико су каменчића са собом и сашивеним оделом понели из Перине радње.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић