понедељак, 13. феб 2017, 10:55

Српски на српском

Што је некад било лепо бити писмен и начитан! Чкаља и Мија су се шалили како се књиге купују на метар, слажу у регале и никад се не читају. О, како смо се смејали! Највеће тираже имали су љубавни викенд романи са киоска, које смо крили по спаваћим собама и кујнама и о, како смо се смејали онима који их купују!

Понекад бисмо послали по неко писмо без главе и репа, без тачака и са много зареза, као да смо Црњански. О, како смо му били захвални на толиким зарезима! На послу смо писали реферате, извештаје, осврте и приказе за које нико није приметио да су преписани. О, како нам је било смешно што смо их преварили! Имали смо и биоскопе па смо могли да гледамо како Луде године постају Жикина династија и, о како је то било смешно, кад мајстор Жика каже: „Где си колекторе!" Лекторима ништа није било смешно, али децу су учили Мића и Аћим, одрасле Кика Бибић, спикери су говорили као сав образован свет, професори су имали дипломе, а језик се чувао сам...

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић