уторак, 27. дец 2016, 10:55
Српски на српском
Каже ми пријатељица како је она вишља од свог мужа и да јој то никад није сметало. Чудно јој је како нека данашња деца толико пажње придају форми, томе како они изгледају заједно, а не како се осећају док су заједно. У праву је она, али треба разумети и младе, не можемо поредити наше искуство са њиховим схватањима. Ако ћемо искрено, и она је некад била за ту исту форму. И још нешто, ово њено “вишљи” не уклапа се ни у суштину ни у форму српског језика...
Каже она мени како ниједно наше дружење не може да прође без да је опоменем. Ма умало нисам просула кафу. Гледала сам је нетремице, очекујући да ће се исправити. Наставила је даље да прича па овог пута нисам ни стигла да је исправим, мада то обично радим.
Али ћу зато вама рећи да бежите од овог без да, и кад неко покуша да вам га наметне, слободно се мало уозбиљите и реците му како је боље да га што пре избаци из употребе.
Кад смо се растајале, пријатељица ми је рекла да није у реду да прекидам људе и исправљам их усред разговора и да је њој свеједно, да ће и са и без тих мојих упадица она исто грешити.....
Аутор текста: Оливера Тотошковић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)
Драмска уметница: Јадранка Селец
Аутор и уредник: Мирјана Блажић
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари