субота, 26.11.2016, 13:05 -> 12:03

Гости из прошлости

,,Ловац у житу“ је, као и већина Селинџерових дела наишао прво на затворена врата. Први издавач коме је писац понудио рукопис рекао је да је Холден Колфилд луд. Селинџера је то увредило јер је сваки атом Холденовог лика заправо његов. Рукопис је одбио и одбор њему најзначанијег ,,Њујоркера“.

Роман је објавила издавачка кућа ,,Little, Brown and Company" 1951. године. Део јавности је био збуњен пред отвореношћу Селинџеровог пера, критичари су говорили да је књига стилски несавршена, да има лошу поуку. Говорили су све оно на шта би Холден преврнуо очима, опсовао и кобајаги пуцао у њих својом црвеном ловачком капом.

Дволичност, искреност, права љубав, мржња, патетика, лаж, лицемеје, лепота... све добро и све лоше прикривено, на дохват руке, у машти, на дну провалије... где се све то крије, може ли уопште да се препозна у свету извитопереном до непрепознавања? Ако се и открије, шта с тим? Од себе се сакрити? Наругати се? Пристати? Скочити у провалију? И надати се да ће на ивици увек бити неки ловац с раширеним рукама.

,,Ловац у житу" је био забрањен у неким земљама због псовки и отвореног писања о сексуалности и алкохолу. Показало се да не мисле само Селинжер и Холден да су људи фолиранти. Бунџија и антихерој Холден Колфилд, био је одраз у огледалу многих адолесцената широм света. Момци су хтели да буду Холден, а девојке су желеле да се забављају са ловцима. Џером Дејвид Селинџер је заузео бусију и пустио Холдена Колфилда да трчи кроз жито. За њим је потрчала цела генерација педесет и неке. И она следећа, и наредна, и тако ће трчати редом све док буде читања.

Џером Дејвид Селинџер и „Ловац у житу" - добро нам дошли у Госте из прошлости.

Аутор: Милица Ђилас