Читај ми!

Шарлот Перкинс Гилман

„Живот је глагол, а не именица“, чувени је навод Шарлот Перкинс Гилман, америчке списатељице и активисткиње у борби за социјалну равноправност жена. У доба када је живела, крајем 19. и почетком 20. века, не само њени напредни ставови већ и неконвенционалан начин живота привлачили су пажњу јавности.

Иако је широј публици најпознатија као ауторка кратке приче „Жути тапет", Шарлот Перкинс Гилман оставила је дубок траг у историји феминизма и борбе за људска права уопште. Њени радови укључују три збирке поезије, 186 објављених кратких прича у часописима и новинама, девет романа и новела, затим драмске текстове који су углавном недоступни јер су сачувани само у форми оригинала, као и стотине некњижевних текстова, међу којима су расправе у форми књига, кратки и дуги текстови, чланци, есеји, одабрана предавања, дневници, писма, научни текстови и студије. Када се појавила, 1898. године, њена књига „Жене и економија" поздрављена је као изузетно значајно дело и објављена на неколико језика. На америчком колеџу Васар једно време је чак коришћена као уџбеник. Аутобиографија Шарлот Перкинс Гилман, коју је почела да пише 1925, појавила се постхумно 1935. године.

Уз цео свој огроман опус, ова изузетна жена неуморно је наглашавала значај економске независности постигнуте кроз рад. „Прва дужност људског бића је да оствари прави функционалан однос према друштву - укратко, да пронађете свој прави посао и да га радите" - један је од познатих цитата Шарлот Перкинс Гилман.

Требало је да прође више од пола века од смрти Шарлот Перкинс Гилман да њен рад добије ново признање, и то од генерација жена које су живеле у свету донекле измењеном у односу на време чувене феминисткиње с прелаза 19. у 20. век. Но, теме о којима је говорила, ставови за које се залагала, промене које је заговарала, остали су актуелни и данас. Питање равноправности између полова и даље је болна тема у многим областима живота. А неки визионарски увиди те прогресивне ауторке и даље представљају вредне циљеве којима теже развијена друштва.

Године 1993, у анкети коју је спровео амерички Сиена Институт за истраживања, Шарлот Перкинс Гилман проглашена је за шесту најутицајнију жену 20. века. У новом веку, та изузетна списатељица чија је основна тежња била да помогне људима да остваре бољи, слободнији и достојанственији живот, наставља да нас инспирише својим хуманим идејама, непоколебљивим ставовима, јасним стилом и - хумором....

Аутор: Хана Гадомски

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару