недеља, 01. мај 2016, 09:05
Којекуда
Древни манастир Грачаница, на Косову, на левој обали реке Грачанке, задужбина краља Милутина, подигнут је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му је пружена, треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто заиста победи у том боју, одмах позва најбоље мајсторе - градитеље и нареди им да започну градњу небесне цркве.
Од манастирског комплекса сачувана је само црква, првобитно посвећена Благовестима Богородице, али се касније, као манастирско посвећење, помиње празник Успење Пресвете Богородице.
Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе. Црква је од тесаног камена положеног двојне и тројне редове опека и има пет кубета и три апсиде.
Грачаничке фреске представљају најуспелије достигнуће Милутинове дворске сликарске школе и дело је чувених солунских живописаца Михаила и Јевтихија и њихових ученика. Најстарије и најлепше фреске су у унутрашњој припрати. Оне су из времена око 1321. године и одлично су очуване.
У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана усправно, у виду увис разгранате лозе, устројена лоза Немањића, са 16 портрета. На улазу у цркву налазе се, један насупрот другом, портрети ктитора краља Милутина и чувена фреска његове жене Симониде.
Манастир се налази у селу Грачаница, 10 км удаљен од Приштине. Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја, а сам храм се налази на списку Унескове Светске баштине.
Причу о Грачаници забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић
Коментари