недеља, 17. апр 2016, 09:05
Којекуда
Овo је прича о кући... дому. Али није реч о једној, одређеној, већ о кући као метафори места у коме живе људи. Стварно живе... или су живели некад. Радовали се, туговали, рађали и радили.... И градили их.
Та прича о кући води нас овог пута на Златибор. Тамо људи живе вековима. У брвнарама, планинским начичканим селима, у вилама послератних индустријалаца. Цео један музеј на Златибору, својом поставком, прича ови причу. Музеј Старо село Сирогојно. И баш је одатле ова прича и потекла. Реч је о изложби "Најлепше куће Златибора" која јесте завршена, али само једним делом. Она траје дан данас кроз интеракцију са публиком која и даље предлаже, гласа и коментарише на интернет издању изложбе. И томе, како и аутор каже, краја нема.
"Најлепше куће Златибора, од XIX века до данас" нису само изложба, већ и апел за очување градитељских остварења која препуштена сама себи и времену, незаустављиво бледе у свести, а већина и у материјалној стварности.
Које су то куће у којима се и данас чува мрва живота, у којима се и даље одраста, спава, поставља сто. Какве су то куће и зашто су толико лепе? Све то данас прича аутор изложбе Никола Крстовић, виши кустос музеја Старо село Сирогојно на Златибору. А он тамо и живи, у једној таквој кући.
Пажљиво, као што ћете, надамо се и ви, слушале су га ауторке емисије Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 08.05
Фотографије преузете са сајта: zlatibor.rs
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари