Никола Трајковић о старом Београду

Трајковић је изнад свега био заљубљеник у свој родни Београд. Рођен је 17. јула 1896. године на Косанчићевом венцу. Као добровољац, прешао је Албанију. Велику матуру је завршио у Ници, а студије француског језика и књижевности у Греноблу и Београду. Између два рата био је професор у средњој школу и неколико година на пословима у Народном позоришту.

Дух Варош-капије, за који је Трајковић остао сентиментално везан до краја живота, описао је у књигама Стари Београд и Споменар о Старом Београду.

„...Варош капија са неколико околних улица била је значајан занатски центар. Ипак, од свих заната, штампарски и књиговезачки били су највише заступљени. То је давнашња традиција која се одржавала још од времена Глигорија Возаровића, па се, преко две - три генерације породице Валожић, продужавала све до наших дана... Готово читава Варош-капија мирисала је на штирак и, ако је она уопште имала неки свој нарочити мирис, то је био баш тај књиговезачки мирис...

Све улице у околини имале су своје типичне мирисе: пространи магацини на обали Саве мирисали су на суве шљиве и влажну пшеницу. Карађорђева улица, због магазанџијских радњи, мирисала је на катран. Улица Краљевића Марка - центар кожарских радњи - на штављену кожу и нафталин, а Босанска до Поп-Лукине на свежу чамовину и струготине од дрвета..."

У Тонском архиву Радио Београда сачувана су сећања Николе Трајковића из 1981. године која ћемо чути у емисији.

Аутор емисије: Алмира Котло

Радио Београд 1, 20.00

Насловна страна: Варош капија, део старог Београда јужно од Саборне цркве, али и око ње.