Милутин Миланковић - "Кроз васиону и векове"

Дугогодишњи председник Матице српске др Божидар Ковачек је истраживао Миланковићеве везе са Матицом. Резултат тог рада је Ковачекова књига Милутин Миланковић и Матица српска - Непозната његова писма, пратеће архивалије, објављена 2005. године.

У прилици смо да на годишњицу смрту господина Ковачека, 29. март 2007. године, поново чујемо професорову причу о занимљивој Миланковићевој књизи Кроз васиону и векове.

Миланковић пише:

„...Хитам да Вам одговорим на ваше питање о судбини александријске библиотеке. Велите, учили сте у школи да су Арабљани спалили велику александријску билиотеку. О томе се препричавају и интересантне појединости. Када је, веле, Омаров војсковођа Амру освојио Александрију, питао је свог калифа, шта да ради са александријском библиотеком, а овај му је одговорио:

„Ако се у тим књигама налази што и у Корану пише, не морамо их читати, а ако садрже нешто противно Мухамедовој речи, не смемо их читати." Са таквим упутством, Амру даде спалити александријску библиотеку. Уз ову причу учинио бих неколико примедаба. Историјски је утврђено да је велика библиотека александријског музеја изгорела за време грађанских ратова Јулија Цезара несретним случајем; ту нам је сам Цезар поуздан сведок...

Ниједан од очевидаца који су оставили писмених забележака о освајању Александрије од Арабљана не спомиње ни једном речи разоравање какве библиотеке. Она легенда, која је, на жалост, ушла и у све наше средњошколске уџбенике, постала је тек шест векова иза освајања Александрије; њен аутор био је хришћански владика Абулфарагиус, Бар Хебреус, што значи:
син Јевреја. Томе превртљивцу вере не мора се веровати. Но кад би његова прича и била истинита, ни онда не би ми хришћани смели осуђивати Арабљане, јер ови би, у таквом случају, само оно урадили што су хришћани, два и по века пре њих, сигурно учинили."

Радио Београд 1, 20.00