понедељак, 14. мар 2016, 10:55

Српски на српском

„Изгледа да је девета лимит. Онај ко жели да иде даље од тога, мора умрети. Чини се као да постоји нешто у десетој симфонији што ми још увек не треба знамо, за шта још увек нисмо спремни. Они који су написали девету, били су преблизу овог открића…“ - написао је Арнолд Шенберг у есеју о Густаву Малеру, који је проклетство девете покушао да завара тако што својој Деветој симфонији није доделио редни број, него име – „Песма о Земљи”. Али, није успео. Његова Десета симфонија остала је недовршена, а имала је радни број девет. Нису успели ни други композитори пре њега.

Проклетство девете почело је са Бетовеном. После Девете отишао је и Шуберт. Аустријски композитор Антон Брукнер једну своју симфонију назвао је Нултом, а друга је добила две нуле. Ипак, Брукнер је умро док је радио на четвртом ставу своје праве девете симфоније. И чешки композитор Антоњин Дворжак пробао је бројкама да завара траг, па је његова Девета симфонија понела број 5 и поднаслов „Из Новог света". Ни то није било довољно. Десету није дочекао, иако је тек касније откривено да су његова Пета и Шубертова Седма, заправо њихове девете симфоније.

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић