Светски путник Милорад Рајчевић, други део

У Сеулу готово сви листови објавили су фотографије и разговор са Рајчевићем; у Манџурији где има много Јапанаца згрануто је посматрао како се у јавним купатилима и на плажама заједно купају мушкарци и жене; а није одолео искушењу и посетио је и гејше. Крајем октобра 1910. године Милорад Рајчевић стигао је у Пекинг.

Уопште узев, Пекинг на нашег светског путника Милорада Рајчевића није оставио богзна какав утисак. Многе је цртице за објављивање послао листу „Мали журнал", али после толико месеци пута, први пут му је душевна туга притисла срце, јер нигде неког свог није могао наћи, ни са ким реч-две пријатељске да измени. Толико му је било тешко да ни за душу ни за изглед Кинеза није имао ниједну лепу реч. 7. новембра 1910. редакцији је послао следеће ретке: „Пишем вам ово писмо, а душу ми притискује неизмеран бол, туга и јад. Верујем да вам је немогуће разумети ме, ви не поимате како је човеку живети у овом полудивљем народу тако далеко од своје миле отаџбине и свега онога што му је на овом свету најмилије. Поред свега тога још долази и друго зло, овдашња клима, коју ја апсолутно не могу да поднесем, а то је случај са сваким од Европљана, док се не навикне..."

Милорад Рајчевић је на путу око света провео више од годину и по дана и у Београд је стигао 8. септембра 1911. године, рачунајући по старом календару.

Редакција „Малог журнала" му је приредила незапамћен дочек, који је снимљен и као филм приказиван у Модерном биоскопу браће Савић. Сутрадан је светског путника у аудијенцију примио Краљ Петар I, с обећањем да ће бити први који ће се Рајчевићу у путну књигу уписати кад крене на пут по Африци и Америци. Обе Америке Рајчевић је обишао 1913. године, а Африку по завршетку Првог светског рата.

У "Гостима из прошлости" - светски путник Милорад Рајчевић (2. део: од Сеула до Београда)

Аутор и уредник: Мирјана Блажић