Којекуда

Душу Тешњару у 19. веку давали су улични продавци, који су у њему боравили од раног јутра, па све до првог мрака. У рано јутро прво би наилазили продавци салепа, који је продаван из канти, а сипан у цименту. Током дана продавала се алва и боза, а око подне кисело млеко. Цело пре подне су у Тешњару пекари продавали земичке и кифле. Поподне су се појављивали „цукер пекари", који су на послужавнику носили колаче, најчешће преливене чоколадом. Тек предвече су се на улици појављивале ћевабџије. А када падне ноћ главна чаршија, Тешњар, претварала се у шеталиште. Ту су се момци и девојке упознавали, док се испред кућа се седело и разговарало.

Данас је Тешњар јединствена градска целина 19. века сачувана у Србији. Окосницу данашњег сачуваног језгра чини двадесетак кућа које су још увек имају свој првобитни облик. Дворишта су калдрмисана, узана, дугачка, са доста цвећа и дрвећа. Тешњар има и своје залеђе поред Колубаре, према којој су окренуте баште, економске грађевине и капије. Уличне зграде само заједно са двориштима и залеђем представљају јединствену целину. Од старих заната у Тешњару су данас присутни: ткачки, грнчарски, обућарски, воскарски, пекарски, бојаџијски, абаџијски и берберски.

Тешњар је данас са више десетина угоститељских објеката и омиљено место за изласке Ваљеваца и њихових гостију, а ту се одржава и најпознатији ваљевски летњи фестивал Тешњарске вечери.

Којекуда у шетњи Тешњаром, у посети понекој кући, у разговору са старим пекаром, у једној од мноштва кафана и кафаница. Шетња се одужила - па ћете тешњарску причу слушати - у две епизоде, које су, опет, забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.

Радио Београд 1, 09.05 (Реприза петком од 23.00)