уторак, 26. јан 2016, 10:55

Српски на српском

Да ли је могуће?! Опет сам заборавила слушалице за телефон. И како сада да преживим полусатну вожњу аутобусом до радија, слушајући разне приче непознатих људи? Да сам бар кренула мало раније, па да избегнем школарце, ипак су они најбучнији и у стању су да брбљају без престанка.

И, ево, нисам ни села, а две девојчице су већ почеле своју трач-партију: ,,Јеси ли видела како се Ема понашала јуче? Ушла је у аутобус без да се јавила. На шта то личи? Не пада ми на памет да јој се јавим без да ми се извини..." У реду, покушала сам да пречујем овај разговор, али тај израз ,,без да" баш ми је запарао уши...

Да су на мом месту, оне би вероватно рекле - без да се даље удубљујем у њихов разговор, али ја сам одлучила да се без даљег удубљивања у њихов разговор усредсредим на двојицу дечака који су ушли у аутобус на следећој станици и сели испред мене. Одмах су почели да се расправљају због неког фудбалера: ,,Ма, мени се он уопште не допада!" - жустро је објашњавао један. „И у нашој лиги није успео да се докаже, а камоли у Европи. Ни не знам што су га уопште купили Енглези, кад очигледно ни не уме да игра." Иако ми фудбал није јача страна и, да будем искрена, никад нисам чула за тог фудбалера, пажњу су ми привукли везници И и НИ. Можда ја ни не знам како се они користе, можда тај фудбалер ни не уме да игра фудбал, али пре ће бити да ја и не знам, и да он и не уме да игра, а да дечак ни у аутобусу не говори како треба.

Аутор текста: Зорана Човић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмска уметница - Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић