Гости из прошлости

Приватно, „лепа Пољакиња" горела је од жеље за љубављу, проводом, авантурама и новцем. Своје пламенове разгоревала је и на улици, и по џез-клубовима и међу аристократијом, којој је и сама припадала. А сликала је неуморно.

Препричавало се како десетине сати проводи испред штафелаја дотерана као за излазак, одевена у свилу и крзно, с накитом какав холивудске глумице носе на премијерама.

Гласине о себи никада није демантовала. А и зашто би, када су оне продавале њене слике. Двојица мужева, љубавници, љубавнице, обичан свет, аристократија... жута штампа се наслађивала трачевима о њеном животу, а жене, оне сасвим обичне, навијале су за Тамару Лемпицку и када је за воланом зеленог бугатија и када слика актове. Она је живела онако како су оне маштале да живе.

Ликовни критичари нису имали нимало лепих речи за слике Тамаре Лемпицке. За њих она је била ликовна естрада двадесетих и тридесетих прошлог века, синтетички или безбедни кубизам без психолошке дубине, филмски гламур пренет на платно, "сликан лаком за нокте и премазиван лаком за косу".

Тамара Лемпицка је била краљица арт декоа, али њене краљевски продаване слике, чак ни Пеги Гугенхајм није хтела у свом Музеју уметности 20. века.

Седамдесете су Тамари Лемпицкој вратиле статус култне личности, њене слике после двадесетогодишњег скупљања паучине, поново почињу да се купују, али критичари не попуштају, иако је сврставају међу најупечатљивије уметнике 20. века.

Њена платна данас су на цени, а да их је својевремено насликала само два - „Аутопортрет у зеленом бугатију" и акт „Рафаела", Тамара Лемпицка нашла би своје место у историји сликарства и уметничког живота између два светска рата.

У „Гостима из прошлости" - Тамара Лемпицка, „прва сликарка која је постала гламурозна звезда".

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић

Радио Београд 1, 13.05