Гости из прошлости

Аргентински танго илити ''љубавна прича у три минута'' игра је супротности између мушкарца и жене, грубости и осећајности, плес препун јаких осећања који у свом најсавршенијем облику говори о животу и смрти. Танго је прича о завођењу, тихи разговор између двоје повезаних музиком, жељних загрљаја.

Зато, на улазу у Академију танга у Буенос Ајресу и пише - ''Танго је плес за четири ноге, две главе и једно срце''.

Буенос Ајрес називају Паризом јужне полулопте. Можда се и зато танго из аргентинске престонице најпре запутио у престоницу света. На обалама Сене није се дуго задржао, него је 1921. скочио преко велике баре и настанио се у фабрици снова.

Холивуд га је једва дочекао...

Најчувенији, најчешће извођени танго на свету, La cumparsita, није настао у Аргентини, где је танго рођен, него 1916. у комшилуку, у Уругвају!

На отварању летњих Олимпијских игара у Сиднеју 2000, аргентински представници корачали су уз уругвајску музику - La cumparsita. Протествовала је влада из Монтевидеа.

Радио-драму о нападу Марсоваца на Земљу, којом се прославио 1938, Орсон Велс започео је La cumparsitom.

Кад је танго освојио Холивуд, La cumparsita се чула са свих страна. Џин Кели је 1945. одиграо њен део, и то степујући, у филму ''Дижи сидро''.

У ''Булевару сумрака'', снимљеном 1950, Глорија Свансон и Вилијем Холден играју La cumparsitu.

Тај танго плешу и Џек Лемон и Џое Браун у филму ''Неки то воле вруће'', мало пре него што Озгуд открије Дафне како нико није савршен...

Танго у „Госте из прошлости" (први део) доводи Бранислав Тодоровић Клинић.

Радио Београд 1, 13.05