Кика из Кикинде

Чудне морске животиње заменили су преци слонова, жирафа и лавова, које је из Шумадије ледено доба отерало у Африку. Окамењени остаци древних биљака и животиња, који откривају давну прошлост, крију се у дубини необичног балканског тла, за које геолози тврде да је одвајкада било једно од најнемирнијих тачака на планети.

Када би се историја Земље приказала као дванаесточасовни филм, експлозија живота трајала би последњих сат и по, а људски род појавио би се тек у последњој секунди!

Панонско море, које је покривало велики део Србије, читавих 12 милиона година повлачило се коритом Дунава. Потпуно је нестало тек пре око 600 хиљада година, истичући кроз Ђердап у последњи остатак праокеана - Црно море. Све време копно Србије било је покривена тропским или суптропским џунглама и саванама, јер су колебања климе била мала, чак и током ледених доба. Крај обала нестајућег мора живеле су животиње које су данас карактеристичне за северну Африку: мамути и мастодонти, преци данашњих слонова, лавови, сабљозуби тигрови, жирафе, хијене, зебре, носорози, мајмуни.

Замислите пропланак, најзеленији, уоколо море дрвећа, жбуња и шибља...Све мирише на шуму и влажне мочваре. Данас је то место око 20 метара испод нас, то знамо зато што су остаци једног мамута пре двадесетак година  откривени на дубини од 21 метра. Тада су, приликом редовног ископавања за потребе производње, из такозване плаве глине, изронили делови скелета плеистоценског сурлаша у глинокопу фабрике Тоза Марковић у Кикинди.
Она се зове, кратко и јасно - Кика. По месту где је пронађена. Била је висока преко четири и по метра и имала је кљове само метар краће. Пред њеном величином, и физичком и оном коју има за науку, не можете да останете равнодушни, чак и ако потичете из најравније равнице.

На основу изгледа кутњака утврђено је да је реч о врсти која се назива степски слон и претходи роду рунастог мамута. Положај карлице открио је научницима да је плеистоценски џин био женка стара 64 године, и да је вероватно за собом оставила потомство. Старост је установљена на основу годова на попречном пресеку кљова, иначе дугих три и по метра. Стручњаци су на костима уочили дегенеративне промене које указују да је боловала од спондилозе и реуматизма. Када је, пре неких пола милиона година, шетао данашњом Војводином, мамут који је добио име Кика био је висок 4,7 метара, дуг чак седам метара и тежак преко седам тона.

Кику можете и да видите, јер, пратећи садржај и посебну атракцију чини скелетна реплика мамута у природној величини, постављена у дворишту музеја у Кикинди. Данас можете, као што смо и ми, Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић, да се суочите са огромним скелетом, и доживите монументалност ове животиње.

Радио Београд 1, 09.05