Којекуда

Али ко се само мало помучи и истрпи некомформност српских путева - у Хомољу посебно - и продужи, идући из Београда, после Петровца на Млави ка Жагубици, већ пошто га "прогута" ждрело Горњачке клисуре, буде толико поседнут лепотом предела да труцкање по истрошеном асфалту више и не примећује. Све идући долином Млаве, приближавајући се и удаљујући од њених окука, благо се пењући до око 1000 метара надморске висине, долази се у предео попут острва у односу на остало копно око њега - узак, стрм, зелен, миран пуст, мистичан, узбудљив, привлачан, водан, бујан - са толико природних лепота и споменика историје и културе за које мало ко зна да ту уопште постоје.

А постоје. И чекају да буду туристички више откривени. Да их упознамо и да другима причамо о њима, да би и они зашли у Хомоље: врело Млаве и Крупајско врело; потајница - извор Стојање; прерасти - камени мостови; римске и турске куле мотриље; манастири Горњак и Благовештење; црква Шупљаја и Тршка црква..... Многа од ових места привлаче већ својим занимљим именима... А ако тражите додатни разлог да посетите Хомоље, ту су и многе манифестације: привег, Сабор фрулаша и дудучара, Врела Хомоља, Дани проје и сира, Дани биља и гљива....

О свему ћете чути у још једној у низу прича коју нам је у Хомољу, о њему, испричао Драгиша Богдановић, стручни сарадник у Туристичкој организацији Жагубице. Верујемо да ћете после ње, супротно изреци с почетка, помислити или рећи: "У Хомоље 'ајд од своје воље, што пре - то боље".

Зову вас, "којекуда" - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.