уторак, 17. феб 2015, 10:55

Српски на српском

Пре неки дан сестричина ме је замолила да јој дам кључеве од кола. Не би ту било ничег чудног да није чињенице да откад је положила, а томе има већ четири године, ниједном није возила. Након што сам је убедио да су јој ипак потребни додатни часови вожње, седнем за компјутер и укуцам на претраживачу: ауто – цртица – школа, Београд. И, шта имам да видим - пола милиона резултата претраге – а ниједан са цртицом!

Хајде, нека им буде, можда су сви редом изоставили цртицу ради некакве естетике веб-сајта (они би вероватно и то написали без цртице). И таман што сам пронашао школу која организује додатне часове, кад видим да тамо пише како ревносни инструктори обећавају: "Утврдићемо колико Вам је додатних часова потребно, проверићемо Ваше знање, а затим и - проћићемо кроз делове града које ћете најчешће користити и помоћићемо Вам да савладате тешке ситуације." Сви скраћени облици помоћних глагола написани су спојено са инфинитивом, без изузетка, вероватно по логици - нешто ћемо ваљда утрефити.

Решим да не цепидлачим, удахнем дубоко, али - авај! Већ у следећој реченици читам: "Учинићемо све како би задовољили и најстрожије критичаре Ваших возачких способности." Па, мислим, стварно!

Аутор текста: Јана Ковачевић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић