Којекуда

Код Буњеваца и у Славонији, "бекрија" је - обавезно - мушкарац "који воли живот и забаву и који је несталан у љубави". Само у Босни, и то не свуда, реч се употребљава за "неког доброг, вредног и поштеног младића", те сигурно зато постоје и примери личног мушког имена, Бекрија. Ипак, када је наша земља у питању, она је више негативна "етикета" нечије личности него било шта друго и породица је такође више очајна него дична ако - далеко било! - међу члановима има неког бекрију.

Зато није било баш свеједно Бољевчанима, када је пре тачно 35 година, њихов суграђанин, Слободан Радисављевић, одлучио да у малој вароши под Ртњем покрене - БЕКРИЈАДУ, манифестацију која ће званично окупити љубитеље добре капљице, још бољег залогаја, веселе музике и дружења у кафани до зоре. И све то баш на први дан великог Васкршњег поста! Буниле се жене, бунила се црква, нико од варошна није био баш одушевљен, али - иницијални организациони одбор се састао, решио и у пролеће 1980. оржана је прва "Бекријада".

И траје до данас, и то - како? Као међународна манифестација, уврштена у републички туристички календар као једна од најзначајнијих у Источној Србији, са више стотина гостију из свих наших крајева, али и из земаља региона и Европе, који - када се сјате сваког пролећа у Бољевац - заустављају саобраћај у главној улици дефилујући њоме, праћени трубачима, док их Бољевчани поздрављају стојећи са старне или машући са прозора! А жене? Не само што се не буне, већ од пре 20 година имају и одговор на овај, искључиво мушки, скуп - "Женску бекријаду"! Ма, уосталом, није ли реч "бекрија" граматички женског рода!

Како у Бољевцу сваког пролећа, на почетку и на крају Васкршњег поста, бекријају мушкарци, а како жене; како изгледа строги и строгопоштовани протокол манифестације код једних, а како код других; како се постаје "најбекрија" и "најбекријка" - и колико то подиже друштвени углед онога ко понесе ту титулу; а посебно, како се може бекријати пијући само чисту, обичну воду - чућете у данашњој "којекуда" причи од Милене-Нене Алексић, једне од организаторки "Женске бекријаде" и Драгана Радисављевића, председника Удружења "Бекријада" у Бољевцу.

А ми ову емисију целим срцем посвећујемо нашом драгом, и нажалост, сад већ покојном колеги Радославу Миладиновићу, вишедеценијском сараднику Радио Београда, захваљујући којем су многе генерације наших слушалаца биле упућене у све важно и занимљиво што се дешавало у том делу Тимочке крајине - од тога када је први снег забелео врхове Ртња и успорио саобраћај на Честобродици до тога зашто чувени ртањски чај зову и "љубавни" и је ли мечка Гордана напустила своју рупу на Сретење. Хвала Вам, Рале.

И ове недеље са вама - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 09.05

Фотографија са насловне стране: илустрација