Којекуда

Лала - или, још боље, Лале - многи од њих и чланови планинарског друштва у Кикинди, у том случају, крену на успон на брдо Кинђа, чак девет метара више од стандардне надморске висине на којој се налази лепа банатска варош, а то је - 73! Одатле погледом освајају вољени град, фртаљ по фртаљ, а Кикинда их - за разлику од оног краљаиз песме - има сва четири.

И шта виде? Широке улице, прављене плански, сечене под правим углом, са пространим, зеленим градским тргом у средини, на којем има места и за све најзначајније зграде у једној вароши, и за много зеленила, и за Кикинђане, и за госте, и за сове, сваке јесени и зиме.

Виде лепе, старинске куће, неке преке, неке на лакат, још лепше ајнфорт капије и уређена дворишта. А како гледају са висине - поглед им се благо црвени од раскоши црепова, којима су здања покривена, јер, не треба заборавити, ипак је Кикинда била престоница црепа и цигле, некада и у европским размерама, захваљујући неисцрпним налазиштима глине у непосредној близини града.

Има Кикинда и Народни музеј - и у њему најбоље сачувани скелет мамута у Европи, популарну Кикиу - и, наравно, позориште, библиотеку, али и млин сувачу, један од ретких преосталих, иако их је некада, кажу, на старом континенту било више од двадесет хиљада...

Дичи се Кикинда и оним што је имала, па изгубила - реком Галацком и чињеницом да је некада њена железничка станица била једна од оних кроз коју је пролазио чувени Оријент експрес... Или је то, ипак, било у Мокрину...? То је велико и болно питање за многе Кикинђане и део урбане легенде о ривалству са Мокрињанима....

Некада је Кикинда имала и надалеко познат корзо и ту традицију већ неколико година покушавају да обнове у летњим месецима. Могле бисмо рећи и да смо нашег данашњег „којекуда" госта скренуле баш са корзоа да би нам испричао дивне приче о родном граду.

Мирослав Брандић, власник туристичке агенције, водич градске туристичке организације, Кикинђанин старином, настањен у трећем фртаљу, понекад и ди-џеј за потребе поменутог корзоа, зна историјске чињенице, али уме да их заогрне - како уву слушаоца и највише прија - плаштом легенде. И да их послужи - а како другачије - уз обавезне резанце са маком.

Забележиле их - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 09.05

Насловна страна: Торањ православне цркве Свети Никола у Кикинди