недеља, 22. јун 2014, 09:05
Којекуда
Призренску Богословију основао је 1. октобра 1871. године велики српски добротвор Сима Андрејевић Игуманов, иначе рођени Призренац. Налазила се у самом центру Призрена али је током мартовских нереда 2004. запаљена. Иначе и пре тога, по доласку НАТО снага 1999. у Призрен, богословија је престала са радом и премештена је у Ниш због сигурносних разлога, а у њој су живели расељени.
У Призрен је званично враћена у септембру 2011. и, после дванаест година избеглиштва, почела са радом Богословија "Свети Кирило и Методије". Тако је обновљен рад једне од најпознатијих просветних установа СПЦ.
Опасан зидом, калдрмисаног дворишта, овај комплекс је у срцу града. Лепа школска зграда са широким степеништем и повеликим предворјем које води у учионице и на спрат где су зборнице и кабинети, али и спаваонице за ученике. Непосредно поред улаза велико дрво и клупа поред зидића, около травњак, а са друге стране рашчишћени костур некадашњег интерната Богосоловије, који су запалили албанци. Зјапе велики отвори некадашњих прозора и врата, и црни се још понеки нагорели довратак.
У дворишту много младих богослова, опуштено ћаскају и чекају почетак наставе. Пењемо се, у тишини, уз степениште, опхрване мислима о судбини народа и кућа, о времену мржње и насиља...Мисли тако различите од мира овог лепог здања.
Улазимо у зборницу, ту нас дочекују опуштени, насмешени професори. Седамо за сто - и тужне мисли нас напуштају, хватамо у ваздуху ту дивну енергију памети и прихватања свега што доноси живот, разумемо без речи да је њима добро и да су, без обзира на све - своји на своме...У Царском граду Призрену.
О Богословији нам прича професор ђачког презимена - Душан Ђаковић , а Којекуда причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 09.05
Коментари