понедељак, 26. мај 2014, 10:55

Српски на српском

Да бих видела Каравађовог “Нарциса”, морам прво да видим себе. Између нас стакло које се зове вакуумирани орман, са два у. Слепи Тиресија је Нарцису прорекао да га чека дуг живот, али само ако не упозна самог себе. Верујем и Тиресији и Каравађу. Вакуумирани цвет нарциса не продаје се на пијаци. Обична лепота траје и свене. Зато је Нарцис морао да пусти његову сузу да би никао онај ливадски.

Из Каравађовог мрака беласа се леп момак који у одразу види, неко би рекао - себе, други би казали - њега, многи би се заклели - другог. Овидије је у његовим "Метаморфозама" записао да Нарцис заљубљено гледа себе, а Оскар Вајлд у његовој причи да је нарцисоидно језеро, а не Нарцис. Салвадор Дали, нарцис међу сликарима, Нарцисов одраз мора да је гледао наопачке. Пре него што је насликао његову „Метаморфозу Нарциса", Дали је највероватније, у његовом стилу, у римској палати „Барберини" направио стој на рукама и зурио у Каравађово платно, да би једном могао да наслика своје. Претеча данашњих инсталација, трагање за истином, надахнуће или лудост? Фројд је био за ово последње....

Аутор: Мирјана Блажић Микић

Драмски уметник: Јадранка Селец

Слика са насловне стране: Каравађо, "Нарцис"