уторак, 22. апр 2014, 10:55

Српски на српском

Синоћ ми је пријатељица причала о свом одмору на селу. Казала ми је: „Док сам јела кајсије из дрвене гајбице, које су биле презреле, гледала сам јастреба у ваздуху, који кружи око веверице. Претходно је крстарио небом и претраживао, а када је уочио плен, сјурио се наниже, попут метка. Застао је на око метар висине, брзо машући крилима.

Чим сам чула лепет крила, мозак ми је зазујао - хтела сам да вриснем и одгурнем га." Било ми је непријатно да јој кажем, али док је она даље причала, ја сам размишљала само о томе ко кружи око плена: јастреб или ваздух, и шта је презрело: кајсија или гајбица.

Моје размишљање и њен монолог прекинула је некаква галама. „Каква је то вика у ово доба ноћи? - изнервирала се моја пријатељица. Ово је за не веровати! Имају ли та деца неке обавезе, спавају ли икад? Кад ће се завршити овај распуст? То је за полудети!"

Када је галама утихнула, моја пријатељица је наставила: „Ти се вероватно сад у себи смешкаш због моје саосећајности у вези овог догађаја са јастребом и веверицом. Размишљала сам дуго о овоме. Можда се тако неко непознат налази близу мене, можда је чак и нагнут нада мном, а ја ни не осећам његову сенку. Има ли горег? Постоји могућност да ти је опасност тако близу, а ти не можеш да се склониш, јер је ни не видиш? Занима ме твоје мишљење у вези овога!"

Аутор текста: Катарина Василић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 10.55