понедељак, 14. апр 2014, 10:55

Српски на српском

"Сербски секретар или руководство како сочињавати различњејша писма, квите, облигације, контракте, тестаменте, реверсе, конте и прочаја", Атанасија Стојковића из 1802. године, први је познати приручник за писање писама на славеносербском језику.

Тада се писало на једној страни хартије, која се на посебан начин пресавијала, да буде и коверат, па би се писмо запечатило воском. Ако је прималац био у истој вароши, иза његовог имена писало се и "у месту", а ако се није знало где је, стајало је "где буде".

Слова у писму била су различите величине и зависила су од писаревог осећаја за истицање важног у тексту, а такви су били и знаци интерпункције - посејани без неког нарочитог реда. На крају пошиљалац би се потписао, или би га потписао писар а овај ставио крст и отиснуо свој печат, обично са прстена. Кнез Милош Обреновић, сам неписмен, годишње је слао око 3000 писама, а једно од најпознатијих које је примио написао му је Вук Караџић 1832. године, критикујући његову владавину.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић

Слика са насловне стране: Славеносербски магазин, 1786.