недеља, 13. апр 2014, 08:05
Којекуда
Шта људи једу данас? За доручак – сендвич са шунком, виршле, јаја са сланином... За ручак – пилећи паприкаш, телеће шницле у сосу, сармице од зеља... За вечеру – пица, пилеће бело на жару... или звртимо испочетка нешто са јеловника предвиђеног за доручак...
И тако скоро сваки дан... Шта можемо да приметимо - у данашњој исхрани једна намирница је константо присутна - м е с о.
Шта су људи некад јели?
За доручак - качамак са млеком, за ручак - боранија или сочиво, или пасуљ - за вечеру барени кромпир или пита са сиром... И тако скоро сваки дан... Месо се јело свега неколико пута годишње. Није га било...Ј една свиња, крава, неколико кокошака ..и још понешто.
Ето примера како технолошки развој понекад лоше утиче на наше здравље.
Месо се производи у хиљадама тона... Животиње се хране најразличитијим додацима, да би меса било што више. Целокупна индустрија хране нас упућује да једемо на лакши начин - сендвич и пљескавица, много брже и лакше него сецкати поврће, динстати, барити...
А људи су некада живели здравије, сви се слажу... Није било толико инфаркта, повишеног притиска и холестерола... Јесте да су живели краће, због тешких и лоших услова живота... али били су здрави, витални.
Није ова Којекуда прича баш само жал за прошлошћу, нити кудимо све обилнију понуду најразноврсније хране, нити жудимо да вратимо свет у време када је реч супермаркет била потпуно непозната... Реч је мери, о важности непретеривања... А то је - као некад...
Некад је два килограма шећера било довољно за читаву годину ... два килограма, са све славом. Ма није то ни за упоређивање...
И сви ми о тим лошим навикама у исхрани данашњице много знамо... Како Јапанци који једу углавном рибу немају толико много болести срца, тумора... и то знамо. Али не знамо шта се некад јело у нпр. Хомољу... и како се кувало. То зна наша данашња гошћа Милосава Гроздић из Жагубице која се бави производњом етно хране... А учила је од бака и тетака још док је била врло млада..
Шта данас кувамо? Чорбу од шљива, питу од лисичарки, пљескавице од коприве, хлеб под сачем и - слатки додатак - сируп од нане.
У старинској кујни помоћнице мајстора за стара јела, су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић... Свега се ту накупило - штир, и коприва, лисичарке и љутице...и још шљиве, за старински колач који се суши на листу купуса, месецима, а једе понекад...кад се баш зажелите слаткиша.
Препишите од нас понеки рецепт .
Радио Београд 1, 08.05
Коментари