Гости из прошлости

За своје синове написао је неколико модерних бајки - Срећни принц, Одани пријатељ, Себични џин, Славуј и ружа - које се убрајају у ред најбољих уметничких бајки.

Вајлдов роман, који је познат и онима који га нису читали „Слика Доријана Греја", објављен је 1891, а од следеће године почиње његова каријера драмског писца. Најпре је написао „Лепезу леди Виндермир", потом „Жену без важности", „Идеалног мужа" и „Важно је звати се Ернест". Његова посљедња драма, „Саломе", написана на француском, била је забрањена у Лондону, а објављена је у Паризу.

По либрету заснованом на овом Вајлдовом комаду Рихард Штраус компоновао је оперу. Енглеску књижевну публику са драмом „Саломе" упознао је лорд Алфред Даглас, који ју је превео на енглески и том приликом зближио се с писцем. Њихово зближавање окончао је суд, а током боравка у затвору Рединг, Вајлд је писао свом пријатељу и та писма објављена су 1905. године под насловом „Де профундис", што значи - из дубине.

Оскар Вајлд доживео је за кратко време врхунац успеха, али и тотални пад. Реченицама из "Доријана Греја" можда је сам најбоље објаснио своју трагедију: "Око сваке телесне и духовне изузетности лебди зла коб, нека врста зле коби која, изгледа, кроз историју у стопу прати погрешне кораке краљева. Боље је не разликовати се од својих ближњих. У овом свету најбоље пролазе ружни и глупи. Они могу мирно да седе и да безбрижно посматрају игру. Ако не знају ништа о победи, они су бар поштеђени сазнања о поразу. Сви ћемо испаштати због онога што су нам богови дали, страшно испаштати - због свог положаја и богатства, због своје памети, таква каква је, због своје уметности, било шта да она вреди, због своје лепоте...."

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић
Радио Београд 1, 13.05