недеља, 23. феб 2014, 08:05
Којекуда
Горња Црнућа. Рудничко село разуђеног типа, са кућама комшија разбацаним и на по стотинак метара удаљености... У њему и данас можете обићи конак кнеза Милоша Обреновића у којем је управо 1815. донета одлука о подизању Другог српског устанка против Турака.
Шта више, све до 1819. баш Горња Црнућа словила је за привремену српску престоницу одакле је Милош владао устаничком Србијом, где је одржано заседање прве Народне скупштине и где су, у поменутом књажевом конаку, чувана сва најважнија државна документа.
Уз кнеза, била је у Горњој Црнући, наравно, и кнегиња. Љубица. Прва женска глава тадашње Србије, наочита и поносна. Била је ту, уз мужа, и пре Другог устанка. У народном сећању је остало забележеном па се тако и пренело до данашњих дана - да је 1812. кнегиња Љубица, одушевљена песмама и певањем народа у Горњој Црнући, окупила певачку групу, стално говорећи да тако посебно певање мора да се сачува, али и да се ван Црнуће представи.
Са мањим или већим прекидима, чланови Изворне певачке групе "Црнућанка" већ више од двеста година се окупљају, певају - понекад и свирају - у Србији, некадашњој Југославији, садашњем "региону", Европи, а пре 40-так година и у свету и са великим успехом преносе особеност, како музиколози кажу, "једног од најстаријих преживелих начина вокалног изражавања на Балкану".
У последњих 50-так година трајања Изворне групе "Црнућанка", три су имена која се посебно истичу: Александар - Леса Ђорђевић, вођа групе од 1966, када је обновила рад после Другог светског рата, до пре неколико година; покојни Драго Огњановић, први и непоновљиви вокал групе и неко попут њеног заштитног знака, чији је глас забележен на многим плочама и осталим носачима звука и - Олга Красојевић, први женски вокал групе већ 48 година и њен садашњи вођа.
Госпођа Олга је наша данашња "којекуда" гошћа у причи о изворном певању рудничког краја коју вам и овога пута преносе Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Радио Београд 1, 08.05
Коментари