Којекуда

Рисовача, брдо и пећина у њему на самом уласку у град, која је сачувала трагове живота у паристорији, део деспотовине Стефана Лазаревића, седиште двора последњег српског властелина пре коначног пада под турску власт, Павла Бакића...

Па Венчац, Букуља, Рудник, шанац Врбица ... Затим, Орашац, па село Велика Врбица, које ће уз речице Балабанац и Кубршницу полако расти до варошице истог имена... Осим деспота Стефана и Павла Бакића, историју Аранђеловца исписују и имена јунака - хајдука Станоја Главаша, вожда Карађорђа Петровића и његовог кума, књаза Милоша Обреновића. Каже један од наших данашњих "којекуда" саговорника, да је Аранђеловац и настао као велика Милошева покајница - зна цела Србија, и онда и сада, зашто...

А осим пећине и места подизања "српске револуције", Првог српског устанка против Турака, прича о Аранђеловцу неизоставно садржи и делове о градњи монденске Буковичке бање, Старог и осталих лепих здања, развијеном занатству у Циган-мали, пијаци у Ђунису, бројним кафана на такозваном Београдском друму, возу "шумадијска кривуља", о подизању парка, који је данас највећа и најлепша галерија на отвореном у нашој земљи захваљујући уметничкој смотри "Мермер и звуци"...

Много је прикљученија у овој причи, па ће је, којекуде, вама казивати двојица Аранђеловчана. Пецизније, један Брезовичанин и један Врбичанин; један старији, други млађи; један хроничар и сакупљач народног знања и мудрусти, други адвокат.

Представљамо вам Владету Коларевића и Љубомира Бошковића, које смо упознале летос, првог под Букуљом, другог у срцу града, у најпопуларнијем кафеу, где смо пронашле и неке рођаке наше емисије... чућете уосталом.

И још један куриозитет ове емисије "Којекуда" - због вожда, Аранђеловца и свих дивних људи које смо упознале најавићемо се са КОЈЕКУДЕ - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 08.05