уторак, 11. феб 2014, 10:55
Српски на српском
У редакцији једних дневних новина, почетком јула 2013. године: "Данас у Београд стиже председник Европског савета Херман ван Ромпај. Имамо ли текст о томе?" "Мислите Ван Ромпој? Наравно да имамо. Јуче најава, данас опширније о ..." "Мислим онако како сам казао - Ван Ромпај, надам се да смо тако и објавили."
"Најстарији лист на Балкану крстио га је Ван Ромпај, у нашим најпродаванијим новинама писало је да у Србију стиже Ван Ромпеј, а у оном недељнику где Вам ради кум зову га Ромпој. Пошто у редакцији нико није био сигуран како се он заиста презива, кад сте отишли на састанак, питали смо лекторку. Она нам је рекла да је правилно Ван Ромпој."
"Ван Ромпој? Ма, какав Ромпој! Јуче сам телефоном позвао архитекту Мицића који 20 година ради у Белгији. Лепо ми је човек рекао да је то неки глас који ми немамо, нешто између А и Е, мада јесте помакло вукло и на О, али сигуран сам да је више било на А, као Ромпај. И после свега, опет погрешно да објавимо! Па, богаму, чија је овде последња, лекторска или уредничка?"
"Овај... ми смо мислили да уредник одговара за садржај вести, а да је за језик задужен лектор...."
Драмски уметници: Феђа Стојановић и Милан Милосављевић
Уредник: Мирјана Блажић Микић
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари