недеља, 01. дец 2013, 08:05
Којекуда
ЛИКА – планинска зараван подно Велебита и Пљешивице, у загрљају Горског котара, са шеснаест тока на прсима од шеснаест већих и мањих Плитвичких језера... И зелена, и кршевита; и равна, и висока; и питома, и, још више, дивља; и далеко, и својима – ма где били – заувек, срцу близу... Уз Кордун и Банију, вековни бедем хришћанства западне Европе. Загледана на исток...
Кажу да реч Лика порекло води или од старогрчке "лyкос", што значи "вук", или од латинске "liquor" - "вода", или од икавског "лик", што ће рећи "лек". Како год било, истинито је, јер Лика и реже, и лечи. Нарочито ране онима који су морали да је напусте.
А одлазило се из Лике одвајкада. Вољно, у покушају бега од сиромаштва, или невољно, као пре двадесетак година, у вихору рата у бившој нам заједничкој земљи. Где се стигло, ту се свило и мало родног краја, чуваног у језику, обичајима и сећањима.
Један од таквих обичаја је и личко прело, које не да да се заборави Завичајно удружење "Дане и Мане" у Бусијама, насељу поред Београда. Прво велико прело, у парохијском дому цркве Светих Ћирила и Методија, одржано је недавно, како ред и налаже, с јесени, па су "којекуда" биле позване и Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Јело се: и басе, и крува из потпеке, и полица, и личког купуса са сувим месом, и уштипака. И пило се, дакако, и певало - ојкало! - и играло. И највише - диванило. Како? Чућете!
Зато: слушај команду, као у глувом колу - крени КОЈЕКУДА!
Радио Београд 1, 08.05
Слика са насловне стране: Драмска секција Завичајног удружења "Дане и Мане".
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари