Којекуда

До средине 18. века помиње се само као - пустара, а тада почиње насељавање. И раст, и развој, у сваком смислу речи, да би 1806. била проглашена за варошицу што је остала до данас, обједињавајући као општина двадесет и три насеља у којима живе сложно припадници више од двадесет нација.

Као споменик некадашње величине, славе, па - што да не - и богатства уздиже се у самом центру Бачке Тополе римокатоличка црква - величином, пре катедрала - Безгрешне Девице Марије, изграђена 1906. године у неоготском стилу, по пројекту чувеног суботичког архитекте Ференца Рајхла. Лево од олтара, у зиду цркве, узидано је срце Пала Краиа, властелина, чија је љубав ову бачку варошицу и букавално подигла.

Сачуван је - међу реткима, од многобројних, који су, на ширу од готово шесто квадратних километара на колико се простире Бачка Топола, постојали - и каштел породице Краи у којем су сада смештени Градски музеј и Завичајни архив, галерија и сала за венчања.

Ако раширимо ракурс, у слику лепоте и славне историје Бачке Тополе ућиће и: ергела Зобнатица, коју су подигли властелини Војнићи и Тереи, од којих су први били - баш захваљујући јединствености коња са ергеле - кумови југословенског краља Александра Карађорђевића; православни храм у Бајши с краја 18. века, најстарији сачуван у изворном облику северно од Београда, који у причу уплиће и помен још једне чувене српске властелинске породице тог краја, породице Зако, а ту је и једна ветрењача - као спомен на време када је бачко жито било најбоље на свету!

Много је детаља који гиздају историју Бачке Тополе, а која данас, попут многих других места у нашој земљи, живи тихо, скрајнуто, тешко. Али, исто тако, постоје људи који их знају и који их радо, с много љубави деле са свим добронамерним и знатижељним слушаоцима. Један од њих је и наш данашњи "којекуда" гост, професор историје Тибор Нађ.

Ауторке - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 08.05