Гости из прошлости

У њему је 80-ак милиона година заробљен најстарији мрав на свету, па је онда то и најстарији очувани затвор.

Упућени га зову - фосилизована биљна смола, обичан свет - стврднута смола четинара, романтици - окамењени сунчев зрак, тепају му - јантар или амбер, а најпознатији је као - ћилибар.

Реч ћилибар је персијског порекла, а у наш језик стигла је преко турске речи кехруба или кехлибар, што значи - онај који привлачи сламу. Јантар смо преузели из руског, а Руси из литванског и угрофинског. И амбер може бити ћилибар, али и миришљава смоласта лучевина из утробе кита, као и смола са америчког дрвета амбер.

Стари Грци ћилибар су називали - електрон. Порекло те речи је непознато, а означавала је и легуру злата и сребра која је имала жућкасту боју ћилибара. Касније је по њој назван електрицитет. Хомер у "Одисеји" неколико пута помиње електрон. У 45. певању, када говори о феничанском трговцу који женама нуди "златни ђердан испренизан електром многим", највероватније мисли на огрлицу од ћилибара, а у 18. певању гласник Еуримаху доноси "сјајан ђердан ко сунце, од електра нанизан самог". Песник Хесиод порекло ћилибара везује за Хиперборејце, народ са крајњег севера и реку Еридан, што ће касније користити и други антички писци. Аполоније са Родоса у епу "Аргонаутика" наводи келтско предање да је ћилибар настао од скамењених Аполонових суза које је бог пролио када је прогнан у земљу Хиперборејаца.

Према неким тумачењима, грчки филозоф Талес из Милета узимао је ћилибар као доказ да и мртве ствари имају душу која је способна да покреће предмете. Око 600. године пре нове ере Талес је приметио да, када се протрља, ћилибар привлачи лакше предмете.

Грчки географ Питеј из Масилије око 300. год. пре нове ере описао је путовање у земље ћилибара на северу, а историчар Херодот се није слагао са причама да постоји "река коју варвари зову Еридан, а која се на северу улива у море, и са које нам долази јантар."

У Гостима из прошлости - први део приче о ћилибару.

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.00