уторак, 04. јун 2013, 10:55

Српски на српском

Пре неколико месеци у гостима ми је била пријатељица из Шпаније. Данима смо обилазиле позоришта, изложбе, пијаце, тржне центре, водила сам је на приватне прославе, пријеме, концерте и упознала је са фамилијом и пријатељима. Ни сама не знам колико сам је пута представила и колико пута се повела иста расправа – да ли је она Шпањолка или Шпанкиња?

Стварно има смисла – Шпањолка живи у Шпањолској, а Шпанкиња у Шпанији. Добро је и да знам да то пише чак у два правопсиа, па нико не може да ми каже – то је по новом. Није по новом, него нисмо научили кад је требало. Као ни акценте. Уосталом, та моја пријатељица Шпанкиња, питала ме је – колико акцената има у српском? Ја јој кажем – четири, и колико-толико јој објасним какви су и где је њихово место у речима, а она ће – зашто их не обележавате?

Шта да јој одговорим? Да нас нису научили у школи? Или, да су наши професори говорили како су хтели? Прећутим ту бруку и све окренем на шалу: „Ма, овде се писменост никада није запатила, обичан свет се одувек више ослањао на слух и памћење, него на записивање. Мука је само кад запамти погрешно…

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић