понедељак, 08. апр 2013, 10:55

Српски на српском

Српски на српском.... али, на ком српском? На мом српском или на српском мог комшије Неше, или моје разредне која је говорила – "Ако вам нешто хвали, немојте у школу, седите кући". Или на оном српском чије акценте поштују само спикери па им се обичан свет смеје, или је то онај на коме наши лингвисти пишу паралелне граматике, па се ђаци за такмичења из српског спремају као да уче два језика.

Они бар имају дипломе и звања, али што се обичан свет осилио! Раније су сви били фудбалски селектори и политичари, а данас сви држе предавања из граматике и правописа. Напабирчили нешто из новинских колумни, са слава, дечјих рођендана и са телевизије, па стално понављају – то је дублет, ово је плеоназам, то је по новом, и тај акценат ми се не свиђа.

Да ли је ико икада чуо да неко професору енглеског или француског каже – а, не, не, та реч ми се не допада, ја ћу да је изговарам онако како се мени свиђа! Али у српском све може. Пошто свако говори на неком свом српском, онда може да соли памет другима како, на пример, није тачно да треба да се каже поЛИцајаца, проДУжетака и ватРОгасаца.

А тек инфинитив! То је зло за српски, то треба избацити, тако се говори само на западу бивше нам државе, а то је сада неки други језик. Не каже се на телефону, него поред телефона, а глагол требати не постоји кад некоме нешто треба... на неком, или нечијем српском.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић