недеља, 24. мар 2013, 08:05
Којекуда
Гардош, брег у Земуну, са витком, елегантном кулом на врху и мноштвом начичканих кућа у улицама испод ње: Уској, Стрмој, Весларској, Чунарској, Алаској... Силаском низ њихову калдрму, која омогућава директан контакт са прохујалим вековима, уливате се у Дунав и његове таласе који су, пак, одвајкада доносили другости и новости са запада.
Па онда Кејом, поред Лучке капетаније, отменог корака, у фином друштву и пријатном разговору, до скретања у Господску улицу, да сретнете господу и разгледате излоге радњи са најфинијом робом из целог света... Можете и поред зграде Магистрата, па поред Гимназије, у Градски парк. Или према тргу свима знаном као Мухар, па опет узбрдо ка газдашким кућама са великим имањима или до кућерака покривених трском из којих се по воду ишло на велике уличне бунаре на точак. А можете и много даље и дубље у прошлост једног специфичног места, ако будете слуша данашњу "којекуда" причу.
Земун - до пре 70-так година град, од тада београдска општина. Али могло би се рећи и нимало погрешити: Земун, заувек град у срцима својих житеља, поносних на његову славну и посебну прошлост. Но, један Земунац родни град је напросто оковао љубављу према њему. Бранко Најхолд, економиста по струци, а хроничар, историчар, археолог, обожавалац старина, уметнина и других лепота, по жељи, страсти и гвозденој вољи да их нађе, сачува, опише и покаже - наш је данашњи гост.
Аутор 40-так књига о Земуну и Земунцима - од којих једну можете пронаћи, ако баш желите, и у Александријској библиотеци - ових дана, објављивањем "Хронике земуна од 1941. до 2000. у два тома, завршио је - како сам каже - животно дело и остварио највећи животни сан: преточио је историју и живот свог града, од праисторије до данас, у укупно четири књиге или на три и по хиљаде страница, обухвативши свих седам миленијума његовог континуираног постојања!
А ми ћемо покушати да то преобиље преточимо у "Којекуда" причу о фанатичној љубави једног човека према родном граду. Доказ како и колико љубав обавезује преносе вам Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Радио Београд 1, 08.05
Коментари