субота, 16.02.2013, 13:05 -> 21:50

Гости из прошлости

"Хатишерифом бејаше одређена Србија Србима, а да Порти даје данак на годину! У тај данак урачуната је и исплата оних спахилука које су поједини Турци имали до тада у Србији. Сколе мене тада највиђенији људи Србије да ја ту именујем наше српске спахије..."

Највише се за то заузимао Стојан Симић. Скупили се они око Симића и још одлучили ко ће који спахилук добити. Законописатељ мој Вук Караџић што са немачког преводи и на српски преудешава за устав - Наполеонов кодекс, већ се прогласио јадарским спахијом. Сад чекају да им ја то одобрим, чиниш волико. Ја планем. Какве спахије, оца вам вашег. Зар се ми не борисмо и крв проливасмо да истерамо спахије из земље? Турци су били гадне спахије у овој јадној земљи, па зар сад да дам народу крштене спахије, да му преосталу крв посисају? Јок! Земља је оног ко је обрађује, чиниш волико!

Дуго су ћутали ти народни трудбеници, па кад сам се стишао, јави се један од њих:

"Господару, кад то већ не даш, а ти нам дај титуле грофова и барона." Јес', јес', отац ти је био козар, а ти треба да будеш гроф. Јок, море, батали. Залуд ја букнем. Чим се стишам - они опет намислили да нешто буду па се не дају. "Ако нам ти то не даш, ти нам бар допусти да се зовемо возвишено, као оно Руси: Корзаков, Корчаков, Дондуков..." Е, то може, ти си Шаров, ти си Белов, ти си Зељов, ти си Гаров, ти си Мургов..."

У "Гостима из прошлости" - кнез Милош Обреновић у анегдотама.

Радио Београд 1, 13.05