Седмица

Ја бих хтео репом да ти кажем- ритам и стих ромске музичке групе GRUBB против клишеа и пресрасуда.

Уредник и водитељ: Ана Томашевић

ИНТЕРВЈУ ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ-БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Господине Изетбеговићу, политички односи Београда и Сарајева данас су на нижем нивоу него пре годину или две. То није ни уобичајено ни очекивано. Зашто је тако?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ

-Наравно да има криза у односима Србије и Босне и Херцеговине с обзиром на догађаје из недавне прошлости. Оно што се овде дешавало прије 20 година није далеко. Још увијек су живе те фрустрације, ти људи који су их преживјели. Мислим да је вријеме да се српска јавност, да се српска нација загледа уназад, погледа, премота тај филм 92-га, 95-та, да се суочи са том прошлошћу. Ми не очекујемо никаква посебна извињења, с обзиром на то шта се ту дешавало, али очекујемо да се пази на ријеч, тамо гдје нас могу забољети. Дакле очекујемо једно разумијевање, једно саосећање, па ако нема таквих ријечи, па барем кад су болна питања попут Сребренице, очекујемо шутњу. Не негирање међународних пресуда које говоре о геноциду. Мислим да ту интелектуалци србијански и политичари, србијански лидери требају више учинити. Не можете напросто ставити истину под тепих. Српска јавност треба да се суочи с тиме и онда када говори о тим стварима да не говори олако. Ако ће говорит да добро припази, нарочито њени лидери, који је представљају, шта говоре о тим стварима.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Српски парламент је 2010. донео Резолуцију о Сребреници.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Да, наравно, ти се односи нормализирају, они се опорављају с временом, али смо имали неугодне изјаве које су нас увриједиле од председника Николића, дакле у вези са Сребреницом, у вези са Ратком Младићем, у вези са будућношћу Босне и Херцеговине. Нама то јако тешко звучи ако то каже господин Николић, с обзиром да је био тих 92-их, трећих, долазио у Босну и Херцеговину. Није долазио са добрим намерама у односу на Босну и Херцеговину, зато од њега очекујемо особиту пажњу када бира ријечи о будућности Босне и Херцеговине, с обзиром на његову улогу у прошлости.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-А реците ми ово. Ова власт у Србији има ако не мање, оно макар исту подршку Европе, Брисела пре свега, него претходна. Босна и Херцеговина, па и Хрватска ту чињеницу нису прихватиле као основ за даљу нормализацију прилика.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Јесмо, ми желимо да радимо нормализацију прилика наравно, само нас спријече такве речи. Напросто нас шокирају, као да вас неко хладном водом наново поспе. Срби и Бошњаци су живели и наставиће да живе и након свега што су прошли. Добрих односа, међусобних лоших, ми живимо скупа, ми стално правимо заједно државне заједнице, ратујемо и онда наново правимо државне заједнице. Вријеме је да подвучемо црту, ево 100 година ових дана обиљежавамо разноврсних ратова на овим територијама, гдје смо и једни и други били страшне жртве. Па зар не можемо...

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Ратова је било на претек.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Па у задњих 100 година, па Балкански ратови, Први свијетски рат, Други и овај задњи, па је ли вријеме да подвучемо црту и да будемо паметнији, да кажемо, е хајде сад сто година мира да направимо. Да будемо на известан начин пелцовани, да постанемо резистентни на балканску глупост.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Рекли сте да подвучемо црту. Председник Владе Србије Ивица Дачић, већ два пута у кратком временском периоду борави у Сарајеву. Недавно је изјавио да односе Србије и Хрватске треба ресетовати и кренути из почетка. Да ли се тај модел може применити и у односима Београда и Сарајева.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Не може се ништа ресетовати. Не можете ви гурнути под тепих смрти и патње људи, али напросто можете извући, дакле можете се мудрије понашати, паметније, одговорније, хуманије у односу на будућност. Можете рећи, ово је била наша прошлост. И Дачић је такав човек који је у стању да прихвати прошлост и да каже да, погрешили смо, ајде да будемо бољи и паметнији у будућности. Дачић има једну позитивну енергију и надам се да ће у односима са Босном и Херцеговином тај његов приступ помоћи. Имао сам ја с њим сусрете, имам врло позитивне, носим врло позитивне, како да кажем, дакле утиске после састанака с њим. Срео сам се и са Николићем, чекали смо скупа у ствари пријем код председника Обаме, па неких 40 минута смо разговарали. Био је то један пријатељски, лијеп разговор. Он је један, колико сам видио отворен и искрен човек.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-То није медијски испраћено.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Није уопште, није уопште запажено, а онда су дате такве изјаве које су нас вратиле као у оној дјечијој игри "човече не љути се" назад, на почетак. Није касно да се те ствари поправе, договорили смо се у ствари, председник Николић је казао да нема ништа против тога да се оде скупа у Инстанбул, да се направи трилатерала, јер председник Гул не може да путује, тако да ћемо то вероватно урадити у следећих пар месеци. Трочлано председништво, председник Гул и председник Николић ће покушати ово што ви кажете, ако не ресетовати, онда хајде да пробамо правити боље неке односе.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-У овом контексту Вас питам, недавну посету председника Србије Николића, Републици Српској, оценили сте као погрешан потез, наводећи да би логичан редослед требало да буде Сарајево, па Бањалука.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Па наравно, Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Постоји једна погрешна перцепција да је Република Српска ентитет који припада Србима. Република Српска осим у називу, у свему осталом, у Уставној дефиницији је ентитет који припада сваком грађанину, прије свега, конститутивним народима, а затим и сваком грађанину Босне и Херцеговине. Исто је са главним градом Босне и Херцеговине, Сарајевом, у којем су Срби и те како историјски утемељени и у којем, дакле у овој долини где смо сада, живи неких 350 хиљада Бошњака и око 70 хиљада Срба. Не треба избегавати Сарајево. У овоме граду су смештене институције, државне институције у којима је упослено нешто преко 20 хиљада људи, од тога је 8 хиљада Срба, сваки дан дође на посао, да влада Босном и Херцеговином. Не треба избегавати овај град. Наравно, Срби имају право на специјалне и паралелне односе са Републиком Српском и на какве год хоће емотивне и друге везе са српским народом у Босни и Херцеговини.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-То ћемо још говорити, али да завршимо ову причу око односа Вас и председника Николића. Председник Србије је изјавио да је спреман да дође у Сарајево, када га позовете. Је ли то уобичајена пракса у односима држава и хоћете ли следити ту врсту дипломатског протокола?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-С наше стране постоји жеља да се ти односи даље поправљају. Доста добро се кренуло у вријеме Тадића, мада је и тада била једна дуга криза од пар година када наш амбасадор није добио акредитиве, дакле није успјевао годинама предати акредитиве председнику Тадићу. Онда је то превладано и једно вријеме је ишло доста добро. Желимо тако наставити и са Николићем. Ево, казао сам, нека то прво буде трилатерала, а онда слиједи наша посета узвратна, јер Тадић је био ту прије годину, двије дана. Тада би ми требали бити позвани у Београд. Наравно, иде се увијек на позив, не иде се ненајављено. Вријеме би било да ми идемо, тројка сарајевска, трочлано председништво у Београд, то би био неки редослијед потеза и након тога, наравно и Николић у Сарајево.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Помињали сте председника Тадића. Коментаришите ми овај детаљ. Главни муфтија исламске заједнице у Србији Моамер Зукорлић, је рекао да је на преседничким изборима, средином прошле године, прижељкивао победу Томислава Николића, јер се показало да је Борис Тадић лажни демократа. Како Ви то тумачите?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Не мислим да је био лажни демократа. Мислим да је био искрен човијек, да је урадио колико је могао, дакле с обзиром на околности. Да је чак помало платио цијену јер је направио неке искораке. Борис Тадић је ухапсио ратне злочинце и послао их у Хаг, правио је, дакле долазио у Сребреницу, давао изјаве које су за нас сасвим прихватљиве, које су биле на линији опоравка односа, дакле, на линији интереса Бошњака и Срба, само није било довољно разумијевања за то. Не, никад га нисам видио као неког човека дволичног, господина Тадића, а са Зукорлићем наравно можете поразговарати и упитати га да Вам прецизира на шта је мислио.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Косово јесте спорно питање сарадње, чак и у контексту унутрашњих односа у Босни и Херцеговини, наравно када се зна да је Република Српска изричито против признавања косовске државе. Како ће то бити решено?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Чекаћемо, вријеме ће ту ствар да ријеши. Дакле, кад погледате став Срба у односу на тај проблем од прије 30 година, 20, 10, прије двије године, видећете једну еволуцију и ствари ће ту с временом да се ријеше. Ми ту трчат пред руду нећемо, не само зато што је Република Српска нешто против, него зато што сматрамо да не можемо особито ту помоћи ни Србима ни Албанцима, једино можемо сами себи овде направити додатни проблем у БЕ и ХА. Чекаћемо да сазрију њихови односи, да направе ријешење, ми ћемо га врло радо тад подржати и признати.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Србија и Босна и Херцеговина имају специфичну позицију захваљујући Дејтону. Унутар Босне и Херцеговине постоји Република Српска као посебан ентитет. У свим логичким, политичким тумачењима то би требало да буде елемент лакше и боље сарадње. У пракси је супротно.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Мислим да ће се то мјењати. Као што рекох, Србија има право према Дејтонском мировном споразуму на специјалне паралелне односе са Републиком Српском и наравно има право на посебне историјске, емотивне и друге културне везе са Србима у БЕ и ХА. Питање приступа, на који начин Србија мисли да може и треба помоћи Србима у Босни и Херцеговини. Да ли је то неки једнострани приступ где се само помаже Србима, а други се игноришу или се помажу Срби против неких других у Босни и Херцеговини. Да ли се то ради само са Српском или се ради са Босном и Херцеговином. Ја мислим, ако хоће да помогну Србима у Босни и Херцеговини Србија треба да ради са цијелом Босном и Херцеговином. Дакле, не само са Бањалуком, него и са Сарајевом, са свим народима у Босни и Херцеговини. То је један приступ који је за 21. вијек. Нешто супротно томе би било ретроградно и не бих рекао да може помоћи било коме, нити Србима у БЕ и ХА.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Један нови детаљ. Премијер Дачић је приликом претходне посете и након ње у једном интервјуу рекао да постоји план да се поново активира Савет за сарадњу Србије и Босне и Херцеговине, као и да је Србија понудила да се потпише споразум о специјалним везама са Федерацијом. Шта би био садржај тог документа и колико он потврђује или негира споразум са српским ентитетом?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Не негира, он би га допуњавао, зато што у овоме часу грађани из Босне и Херцеговине, који су дакле из Републике Српске, остварују нека права, рецимо у вези са здравством, школовањем и слично у Србији, која немају људи из Федерације, ето у том сегменту би то било, допунило би се. И људи из Федерације би добили иста права у Србији. Али најбоље је да Србија сарађује са цијелом Босном и Херцеговином, да не прави сад ту са само два ентитета неке специјалне везе. Добре су то идеје и крајње је вријеме да покренемо низ отворених питања.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Јел то није још у оперативној фази? 

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Ево кажу, прво бијеше ријеч, јел, изговорена је добра ријеч па на бази ње идемо у операционализацију. Сад би требало експертни тимови ствар преузети. Имамо добру намеру, ми се са њом слажемо, али ајде да нешто коначно радимо. Имамо нерешену границу, нерешено коришћење водних ресурса Дрине, дакле енергију, негде струја иде само према Србији. Имамо имовинске односе неријешене, доста имовине наше је у Србији и србијанске у Босни и Херцеговини неријешено и тако даље. Крајње је вријеме да те ствари покренемо споразумом о граници с потписом, прије 10 и више година, и коначно то треба ријешавати.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Већ сте нешто о томе говорили, али ћу Вас питати поново. Правна питања рата из 90-их уступљена су Хагу. Србија је држава која је најнезадовољнија пресудама Трибунала. То је заправо прошле године могло, а и јесте успорило процес помирења. Много више него изјаве политичара, које углавном и служе за унутрашњу употребу.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Србија је била незадовољна пресудама генералима Хрватске. Није 200 хиљада Срба отишло у туризам из Хрватске, неко их је истерао из Хрватске и неко треба да одговара. Ако Хашки трибунал каже да нема доказа да је Готовина човек који је одговоран за то, шта нама преостаје него да у ту ствар верујемо. С друге стране треба наћи те који су одговорни. Имамо сведочења америчког амбасадора о малтретирању Срба у Хрватској након завршене Олује. Извршено је једно намерно етничко чишћење и ту треба наћи одговорне. Међутим, Хашки трибунал није нашао да су то Маркач и Готовина.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Исти однос је и према пресудама са Косова.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Слична ствар, али као што Вам рекох, има тога на свим странама.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Две државе, се не могу баш похвалити развијеном економском сарадњом. На једном од сајтова које сам претраживао у ставци економска и културна сарадња Србије и Босне и Херцеговине стоји следећи текст: нема вести које задоваљавају задати услов. Наравно информација нема буквално значење, али је извесно да је размена у обе области недовољна.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Наравно, ипак Србија је највећи инвеститор у Босни и Херцеговини после рата. Двадесет два посто иностраних инвестиција дошло је из Србије. Робна размена је са Хрватском и са Србијом највећа. Комуникација роба, људи, па ево и ова културна је ипак највећа. Може бити далеко, далеко већа и боља, само треба радити на томе. Што се нас тиче, ми смо јако отворени за такву сарадњу, јер у Босни и Херцеговини живе Срби и Хрвати, у Србији живе Бошњаци, већином концентрирани у Санџаку, заинтересовани смо јако за њихов статус, једнако тако живе у Црног Гори и тако даље.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Где је запело?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Па запело је прије 15 година, али треба коначно те чворове распетљати, а не затезати их.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Господине Изетбеговићу, да ли је криза унутар Босне и Херцеговине већа и теже решива од кризе у односима са Србијом и регионалне кризе у целини.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Наравно да је Босна комплициранија. Нема национални консенсуз, ту живе три етничке групе. Имамо Дејтонски споразум који је дакле бринуо само како да заштити једну или двије од тих етничких група од доминације трећег и уградио низ кочница. У босанском парламенту, малом од 42 парламентарца, довољно је 10 њих, у односу на 42, који може да заустави шта год хоће без образложења. Не позива се нити на националну угроженост, нити на било какав рационалан, без образложења 10 људи зауставља све што 32 желе да усвоје. Пуно је могућности за блокаде, конфузан доста систем у дијелу Босне и Херцеговине, у Федерацији 10 кантона, 10 устава, стотине министара, дакле врло комплицирано, оптерећено емоцијама од прије 20 година. Овде су била три народа увучена у три војске које су ратовале. Затим се завршио тај рат без побједника. Ти који су ратовали ушли су у парламент и ускоро правили владе заједно. Одлазили су председници ове државе у Хаг као ратни злочинци, али је народ настављао да даје политичаре и политичке гарнитуре које су усклађивале те односе. Дакле, кад узмете све те терете историјске, сваки је други, једне порушене и спаљене земље, завађених људи, народа које ми вучемо на леђима, Босна и Херцеговина не стоји лоше. Наша просечна плата, пензија и број незапослених је отприлике једнак оном у непорушеној Србији. Дакле, Босна и Херцеговина има једну посебну виталност, научила је нажалост да буде рањена и да се затим те ране релативно брзо обнављају. То се десило нама кроз историју, ова земља дефинитивно може. Јер ми смо на крају крајева врло слични људи, врло слични народи који живимо ту у Босни и Херцеговини, сличног темперамента, система вредности, менталитета и научили једни смо од других, погледајте презимена, све је испреплетено, научили смо да живимо скупа и Босна и Херцеговина може. Има тај проблем са пресудом суда за људска права у односу на Сејдић-Финци. Дакле, потребно је пружити могућност и осталима, не само представницима конститутивних народа да буду представљени у Председништву, парламентима и тако даље. На око, врло једноставна ствар, а то вам је као она Рубикова коцка, сложите пет страна шеста се поквари, сложите онда њу и онда се нека друга страна поквари. Не можете никако изаћи свима у сусрет, нарочито Хрватима којих у Босни и Херцеговини има неких 12, 13 посто. И ако се пружи могућност осталима да уђу врло лако могу изгурати Хрвате. На око, дакле врло једноставно и упорно се на нас љуте што брзо и лако не завршимо, а нимало лако то завршити није.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Можда из свих ових разлога које сте навели Босна и Херцеговина је највише удаљена од Брисела у процесу евроинтеграција у поређењу са осталим државама бивше Југославије. Председник Председништва Небојша Радмановић, изјавио је пре неки дан да Република Српска, хоће, жели и мора сама да тражи путеве самосталног приближавања Унији.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Република Српска не може сама ни да преговара. Дакле, они су нама рекли, ми желимо "уан воис" - један глас из Босне и Херцеговине. Нећемо да преговарамо уопште са представницима двају ентитета и немојте нам долазити на такав начин да причате. Дакле, господин Радмановић је помало у емоцији дао ту изјаву и то је један нереалан пут и Босна и Херцеговина се мора цијела покренути напријед. Она је као што рекосте можда у овоме часу најудаљенија од Брисела, али би му требала бити најближа, јер Босна и Херцеговина је била претеча уједињавања Европе. Нико нас није тјерао знате, нико нас овде у Сарајеву није тјерао да направимо православну саборну цркву, катедралу, џамију, а највећа богомоља у Сарајеву је била јеврејска синагога. Нико нас то није тјерао. Ми смо то тако хтјели кроз историју. Дакле, ми смо претеча уједињавања Европе, спонтана, и требало би да посебну пажњу у односу на такву мјешавину нација и вјера покажу из Брисела, с обзиром на то што нам се десило прије 20 година, с обзиром на интервенције неспретне и Међународне заједнице, с обзиром на Дејтонски споразум који неки пореде са лудачком кошуљом, требали би бити на известан начин најближи Бриселу. Ако Босна и Херцеговина не иде према Бриселу, Брисел иде према нама. Добићемо хиљаду и један километар границе са Европском унијом средином идуће године. Радује нас ево и напредак Србије и Црне Горе, дакле, бивамо поступно опкољени Европском унијом.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-У овај део приче хоћу да се укључим и да Вас питам нешто. Европски комесар за проширење Штефан Филе је пред Саветом Европе рекао да је шеф делегације Европске уније у Босни и Херцеговини Питер Соренсен добио оснажен мандат. Да ли то значи, са правом да утиче на промене и како Ви гледате на ту врсту, па могло би се рећи, додатног притиска?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Био је један позитивни притисак иза рата. Дакле, уједињавања неких, уклањања неких абнормалних ствари и свођење на нормалне. Не можете имати три граничне службе, као што је Босна и Херцеговина имала, један део границе су контролирали Хрвати, дио Срби, дио Бошњаци, добили смо једну граничну службу, једну обавештајну службу, једне оружане снаге, уместо три војске које су међусобно ратовале. Дакле, то је рађено под позитивним притиском Међународне заједнице, а онда је дошло вријеме, прије неких 5,6 година које је иницирано помало и љутњом, јер смо ми одбили априлски пакет Уставних реформи, онда су из Међународне заједнице рекли, ајде да их мало оставимо саме, нека мало сами праве те реформе. И онда смо имали застој од 5 година. Чак у неким стварима смо кренули корак назад. Мислим, да долази поново талас одлучности Међународне заједнице. Они знају да Босну и Херцеговину не могу оставити, Босна и Херцеговина је у сред Европе, Босна и Херцеговина заслужује помоћ, она може, али очигледно још увијек не може сама и ја мислим да ће бити још један финални напор Међународне заједнице да се ријеше неке ствари, да се одчепи пут Босне и Херцеговине ка Европи, ка НАТО пакту, да се неки зауставе људи који олако једном политикантском реториком прикупе себи неке поене у кампањама, а уназаде народ, уназаде сигурност. Пошаљу лоше поруке, одбију инвеститоре, инвестиције. У Босну и Херцеговину је захваљујући свађи и кавги 11 пута мање ушло страног капитала прошле године него претпрошле.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Говоримо о свим тим превирањима, али председник Светског бошњачког конгреса и бивши реис-улема Мустафа Церић истиче да су Бошњаци једини народ на Балкану и у Европи који нема државу. Како Ви то објашњавате?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Бошњаци имају државу коју хиљаду година дијеле са другима и то ће тако остати. Бошњаци, Срби, Хрвати и грађани Босне и Херцеговине имају заједничку државу. Бошњаци имају државу. Могли су се опредјелити у време Дејтона, женевских преговора да имају државицу, да узму неку трећину или половину те територије и да праве неку муслиманску државицу. Нису се опредјелили за то, одлучили су се за цивилизацијски принцип, за то да не допусте етничко чишћење, да се враћају назад, да омогуће другима да се враћају на предратне адресе, да се нормално живи, за нормализацију односа и подржани су у томе у Међународној заједници и то ће тако да заврши. Дакле, имају државу Бошњаци.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-И још нешто се убрзава, а могло би се рећи и готово и да стиже преко реда. Генерални секретар НАТО-а Андерс Расмусен долази у посету Босни и Херцеговини знатно раније, већ негде ових дана, иако је то било планирано за лето. Наводно, разлог је убрзано испуњавање раније договорених услова за чланство у Алијанси.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Такође, један врло једноставан услов. Ми требамо прењети у власништво оружаних снага 63 перспективне локације војне, касарне, полигоне и тако даље. Затим је и Уставни суд по апелацији председника Тихића донео одлуку да сва имовина у Босни и Херцеговини припада врху, дакле држави, и ми то можемо урадити директно са нивоа државе. Имамо ту отпоре из Републике Српске.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Али задњи састанак је у Бањалуци био.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Па добро, али добијете не на задњем састанку у Бањалуци. Мислим да се ту ради о једном ауто голу, о једном ирационалном отпору, дакле у којем има фрустрације из времена кад су Срби имали проблем са НАТО-ом. Али вријеме треба да излечи такве ствари, да се уради оно што је рационално. За Босну и Херцеговину би то била порука од огромног значаја, да је искорачила према НАТО-у. Ми можемо у року од пар година бити редовна чланица НАТО-а. Ући у друштво, најбоље организованих и најбогатијих земаља на свијету и казати, Босна и Херцеговина је знате дио НАТО-а, неће у њој више никада бити проблема. Слободно инвестирајте у њу.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Мислите да је то део решења вашег проблема?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Наравно, интегративни процеси су дио нашег решења. Реинтеграција унутар Босне и Херцеговине, дакле помирење унутар Босне и Херцеговине, помирење на Балкану, реинтеграција тих односа унутар земаља бивше ЈУ и ових интеграцијских процеса у Еворпску унију и у НАТО пакт. То је то што треба стабилизират Босну и Херцеговину.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Да, али ево, Милорад Додик је више пута најављивао референдум о осамостаљењу Републлике Српске, тврдећи да је Босна и Херцеговина неодржива.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Мислим, Босна и Херцеговина је ужасне прошла проблеме и кризе у својој историји хиљадугодишњој и ми имамо отприлике границе онакве какве су биле у вријеме Кулина бана. Остаће Босна и Херцеговина, она очигледно има једну посебну виталност. Милорад Додик ће отићи или 2014. или неке тамо, не знам које године, и ја ћу отићи знате, читава ова гарнитура ће отићи и остаће Босна и Херцеговина и народ ће у њој наново да се помирује и да живи на цивилизиран начин.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Једино је извесно да се минимум неопходног заједништва за функционисање државе све теже успоставља

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Није то тако.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Није?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Ма не, па ето усвојили смо и тај буџет, правимо неке владе, као што рекох, плаће, пензије нам нису ниже него у Србији, а имамо све те историјске терете и сваки други је на леђима који вуче. Дакле Босна и Херцеговина је сасвим остварива и могућа држава.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Има један стереотип који каже, односи народа и грађана наших држава, ја ту мислим на Србију и Босну и Херцеговину су много бољи од онога што се догађа међу политичарима. Осећају ли политичари ту врсту кривице?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Мислим да би требало да осећају, а затим да нешто коначно ураде, да престане патња народа. Колико знам у Србији имају милиони сиромашних, скоро гладних људи. Шта смо ми добили са тим сукобима, шта је Србија добила са сукобима од прије 20 година. Шта је резултат свега тога. Бескрајна патња, нечиста савест, толико крви, људи који су тако слични једни другима, који се тако добро разумеју, који су такве ужасне ствари радили једни другима. Чему то? Вријеме је да политичари престану да користе ту тамну енергију, да дижу сваки пут кад су избори талог са дна чаше, да би направили нови турнус унесрећивања народа. Нажалост, Милорад Додик је дио те приче, он то ради. Зато имамо 11 пута мањи улазак страног капитала у Босну и Херцеговину. Ја радим обратну ствар. Ја сам Азербејџанце замолио да дођу у Босну и Херцеговину, али да буду присутни и у Републици Српској. И Турке сам замолио да дају кредит за поватак избеглица, али да наравно и Срби и Хрвати добију свој дио. Дакле, сваку инвестицију ћу охрабрити која ће доћи у овај регион и не можемо сами. Нико од нас не може сам, сувише смо мали. Потребно је ресурсе и богатства покренути и у Хрватској и у Србији и у Црној Гори и то ће једно друго да подржава. Дакле, ако то уђе у Црну Гору и Србију, аутоматски ћемо ми имати колатералну корист од тога.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Али, ево још једном ћу се вратити на те односе унутар политичких група. У интервјуима можда и супротно очекивању хвалите рад трочланог Председништва Босне и Херцеговине, иако, како кажете, долазите из супротстављених политичких концепата.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Да, дакле господин Радмановић долази из Бањалуке. Он је сарадник Милорада Додика, али он уноси, колико је то могуће у тој консталацији односа стабилности кроз рад трочланог Председништва. Ми имамо врло добре односе овде, наравно да се не можемо о свему договорити, али од тристо тема и одлука, три пута се нисмо договорили. Дакле, један посто је оно где се ми не договоримо, 99 одсто се договоримо. Или избјегавамо теме у којима се не можемо договорити. Ово је један стабилизирајући фактор у Босни и Херцеговини, ово трочлано Председништво.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-У априлу би требало да се спроведе попис становништва у Босни и Херцеговини, али је на предлог Међународне посматрачке мисије одложен, највероватније за октобар, а у октобру прошле године је одржан пробни попис. Грађани су одговарали на неких ваљда 45 питања. Остављена је могућност изјашњавања о националној, верској и језичкој припадности. Ова ставка је била предмет вишегодишњих политичких несугласица, због чега је Босна и Херцеговина и остала као једина европска земља без пописа становништва.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Очекивали смо да се заврши или да се макар снажније подупре имплементација Анекса 7, Дејтонског споразума. Никада није на прави начин подржан повратак у Босну и Херцеговину. Ако имате, знате, можда је Исус могао да нахрани хиљаду људи са два хљеба и са двије рибе, али не можете ви повратак у Босну и Херцеговину милион људи направити за милион марака. Можете сваком купити по једну кифлу. А такви су знали бити наши буџети, ставке у буџету којима се подржавао повратак и имплементација Анекса 7. Није то урађено и ми смо то одгађали, нисмо хтјели да дамо печат на етничко чишћење у Босни и Херцеговини. Хтјели смо још један талас повратка. Има 174 хиљаде повратника који желе да се врате, а не могу. У тој функцији је овај турски кредит, да се још нешто помогне колико се може свима да се врате. Али коначно смо процјенили да су штете постале веће од, ево, дакле штета од пописа је мања него да га немамо и пристали смо на попис.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Да, ја ћу Вам рећи шта кажу и политичари из Републике Српске. Они сматрају да је попис нужан, али да га Сарајево опструира због промене демографске слике у Федерацији.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Ми смо га опструирали због тога што је та слика промјењена, а затим су се направиле кочнице да се она исправи, односно опструиран је Анекс 7 Дејтонског споразума. Обавеза коју смо имали по томе анексу, она је опструирана из Бањалуке.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Једно наизглед једноставно питање, господине Изетбеговићу, да ли ми говоримо истим језиком?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Да, знате како је то казао Крлежа, каква је разлика између српског и хрватског језика. Србин има кућу, у кући домаћицу, Хрват има дом и у дому кућаницу. Мислим да говоримо и Бошњаци и Срби и Хрвати једним те истим језиком, варијантама једног те истог језика. Ово се вероватно неће свидети неким Бошњацима, али ја то тако видим.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Постоји из ове перспективе гледано један невероватан тест у односима у некада заједничкој држави. Нормализација ће бити евидентна оног тренутка када не буде разлика у уџбеницима историје у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. Је ли то могуће?

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Јесте, али причекаћемо. Све што је нормално је могуће, а то је нормално. Дакле, у Америци да вам је неко казао прије 50 година да ће тамнопути човек, црнац бити председник Сједињених Америчких Држава, у вријеме када нису заједно смијели да уђу у аутобус, када нису сједели заједно у школским клупама црна и бјела дјеца, засмејало би се 200 милиона Американаца на такву идеју. А то је нормална ствар и она се десила, а нормална је ствар да људи нормално живе, да се поштују и да поштују истину, да признају на крају крајева истину и да на бази те истине наставе суживот. Ми овде као што рекох стотинама годинама живимо скупа, једни смо од других веома слични људи и на жалост с времена на време једни другима наносимо јаде и вријеме је да то престане. Не зна се који је народ горе прошао, да ли су то Срби, да ли су то Бошњаци, Јервреји, Хрвати у ужасима који су се ту дешавали, ево у задњих, интензивно у задњих 100 година. Вријеме је да будемо мудрији од тога, да ту зауставимо балканску потребу, да то клатно зауставимо, да ту страст зауставимо. Да нам се не чуди остатак свијета шта нам је. Ово је богат један регион, имамо шуме, руде, енергетске потенцијале, потенцијале за развој туризма, младу врло креативну дјецу коју ми можемо повући напред и мислим да је крајње вријеме да мудрије се односима према будућности и одговорније према тој дијеци и да нешто ваљано урадимо.

ЗОРАН ПРОДАНОВИЋ:

-Хвала Вам што сте говорили за Радио Београд.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ:

-Хвала Вама.