Гости из прошлости

Одрастао је у сиромаштву. Отац Вилијам био је надничар, а мајка Мери Ен радила је као служавка. Разишли су се убрзо по његовом рођењу и Луја је подигла бака по оцу. Део града у коме је Сачмо одрастао био је познат по борделима, који су у то време били легализовани, и по музици. Безмало свака кафана имала је свој оркестар који је свирао гостима, али и на уличним парадама, сахранама и о празницима.

Бучно, уз ватромет и музику, у Њу Орлеансу прослављала се и нова 1913. година. Луј Армстронг је, понесен општим слављем, испалио из очуховог пиштоља неколико метака у ваздух. Ти пуцњи променили су му живот и, посредно, ушли у историју џез музике: "Управо сам испалио последњи метак, када ме је пар јаких руку дохватило с леђа. Облио ме је хладан зној. Моји другови су се разбежали, а преда мном је стајао висок бели детектив који је видео како пуцам. Молио сам га да ме пусти, али није вредело. Суд за малолетнике послао ме је у Дом за обојену сирочад. На колико, нисам знао."

Дом за обојену сирочад имао је лимени оркестар и хор у коме је Сачмо певао неко време, а онда га је диригент Питер Дејвис пребацио у оркестар. Свирао је корнет, и то одлично, и веома брзо постао омиљен у Дому: "Када сам отишао из Дома имао сам 14 година. Одатле сам понео узбудљива сећања на другове и пробе с оркестром, али и везаност за инструмент од којег више нисам могао да се одвојим. Труба је постала део мог живота. И касније, сваки пут када бих зажмурио док свирам трубу - вратио бих се у срце доброг старог Њу Орлеанса. Одатле сам понео нешто због чега вреди живети."

У Гостима из прошлости - човек који је трубу свирао душом - Луј Армстронг.

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Радио Београд 1, 13.00