субота, 12.05.2012, 13:05 -> 10:56

Гости из прошлости

Када су нобеловца Ернеста Хемингвеја поједини новинари провоцирали својим текстовима због тога што живи на Куби, он им је отписао: »Увек сам имао среће када сам радио на Куби. Преселио сам се са Ки Веста 1938. на Кубу и изнајмио ову фарму. Коначно сам је купио кад је изашла књига »За ким звоно звони«.

Мени је лепо овде. Кућа је ван града, на брегу, тако да је ноћу свеже. Будим се чим изађе сунце и почињем да радим. Кад завршим, пливам, узмем једно пиће и читам новине из Њујорка и Мајамија. Након посла човек може да лови рибу или да пође у лов, а увече Мери и ја читамо, слушамо музику и идемо на спавање. Некада одемо у град или на концерт. Понекад посетимо неки бокс-меч или одемо у биоскоп.

Нађите ми место у Охају где бих могао да живим на врху неког брда, а да будем 15 минута од Голфске струје, да имам своје воће и поврће преко целе године, да гајим и да се такмичим с петловима, а да не кршим закон и ја ћу живети у Охају, ако се мис Мери, моје мачке и моји пси сложе.«

»Наравно да се нисмо сложили«, записала је у својим сећањима Мери Велш. »А ту је био и наш брод, Пилар, и море. Дивно, бескрајно плаветнило. Живели смо у свету са 20 нијанси плаве боје и са ветром који је дувао из 70 праваца. Свака нијанса проговарала је у различитим тоналитетима и разливала се по нама час нежно као овлаш пружени пољубац, час махнито у судару са гребенима. За време осеке мирисало је на рибу, чистоћу северца и кухињу Грегориа Фуентеса. Море је бацило своје мреже и ми смо се уплели.“

У Гостима из прошлости – Ернест Хемингвеј на Куби.

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Радио Београд 1, 13.00