Гости из прошлости

"После дугог времена јави ми се, али не онај Васко Попа са којим сам се дружио, већ онај из младости, са раздрљеном кошуљом и заврнутим рукавима. На благој кошави вијори му одећа, он се цео узвија, витак. То је Васко са фотографије из 1940. године на којој се он и Хаша држе за руке и окренути леђима објективу ходају према класалом житу. Црно-бела је фотографија и булке се не виде...

Онда се одједном нађемо у 1980. и некој години. Васко је желео да и поред поплаве одемо сами у Банатску Паланку, у Рибарску колибу на ручак. Али то се рашчуло, па су пошли за нама још неки писци...

У последње време Васкова десна рука је тужна. Кад вам је испружи за руковање, као да је потеже из даљине заласка сунца. У Ташмајданском парку лелујала је на ветру једном са зрелим плодовима платана. И кад је наишао на такав један отпали плод, понео га је Хаши да има нешто од јесени. Она се сваком Васковом дару радовала као дете.

Сада, за столом Рибарске колибе, Васко на форзецу књиге "Изабраних песама" коју жели да ми поклони, исписује посвету.

Ставља шаку, и оловком, као што то деца чине, прекопира своју леву шаку. Васко црта на књигама много левих дланова, као да жели да остави траг...."

У "Гостима из прошлости" - "Посвета Васка Попе", према причи Миодрага Матицког.

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стране: Васко Попа.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом