субота, 31.03.2012, 13:05 -> 10:59

Гости из прошлости

Од шесторо деце Настасијевића, њих четворо били су уметници. Живорад је био сликар, Светомир композитор, а Славомир и Момчило књижевници. Њихова сестра Наталија рано је преминула, Славка је била професор физике у београдској Четвртој мушкој гимназији, а Даринка историчар. Ипак, од свих Настасијевића данас је најпознатији Момчило.

Време у коме је Момчило Настасијевић живео није препознало ни прихватило његов књижени рад. Вредности његовог стваралаштва запажене су кад он више није био међу живима, али будући да је писао како нико пре њега није, и данас га сматрају загонетним песником.

Прво јавно признање књижевном дару Момчила Настасијевића за живота било је и једино - 1927. године на књижевном конкурсу добио је награду од 4000 динара за приповетку "Запис о даровима моје рођаке Марије". Исте године је о свом трошку, код познатог издавача Цвијановића, штампао приповетку "Из тамног вилајета" и музичку драму "Међулушко благо".

У неколико наврата Настасијевић је своје драме нудио Народном позоришту, али сваки пут је био одбијен. Његов сажет књижевни израз и особене стилске фигуре меродавнима за процену и извођење били су неразумљиви. "Он је узимао реч као чаролију звука и ритма, те испитивао каква се све дејства из ње могу добити." Прву песничку збирку "Пет лирских кругова" Момчило Настасијевић објавио је тек 1932. године. Допала се само најближима...

Радио Београд 1, 13.05