субота, 10. мар 2012, 13:05
Гости из прошлости
Казан има лулу, чесма има лулу, оџак се назива лулом… Ако лулу пушиш, здравље не цениш ни по луле дувана… Вредело је, међутим, беспоговорно послушати и другачија упозорења попут овог с краја 18. столећа: "кад пушиш, немој да ти лула вири кроз прозор и води рачуна где је празниш. Не иди са лулом у устима у сушару, штале, на таван и другде где стоје предиво или слама…"
У давнини, није се баш смело пушити где човек пожели. Написане су и строге забране. Прву забрану пушења на јавним местима донео је Кнез Милош 3. децембра 1824. У заповести стоји: ''Да се нико не усуди на сокаку пушити, или с чибуком по сокаку ходати, или пред кафаном Томином, спроћу цркве, пушити, на безчестије и непочитаније цркве''.
Алберт Ајнштајн имао је лулу са камишем у облику лабуда. Добио ју је од таста Милоша, раније официра аустро-угарске војске, после чиновника. ''Шашави зет'' је 1905. и 1907. са Милевом Марић и сином долазио на одмор у Нови Сад, Тител и Каћ.
Звали су га Деда Лулаш. Право име ретко ко је знао. Столовао је у рибарској чарди на Макишу. Дочекивао је и испраћао државнике, уметнике, градоначелнике, спортисте, амбасадоре... Све који би дошли да окушају савске рибе. Био је кост и кожа што се каже, вижљаст, изборан. Брада и коса разбарушени, накострешени, бркови као малчице заковрнути. И седећи ослањао се о штап. Тек да глава не клоне, капа да не спадне кад задрема с лулом у зубима. Зато је Лулаш. Либеро Маркони му је спевао песму, има га на цртежима Моме Капора и на платнима Стојана Аралице.
Луле - госте из задимљене прошлости, на таласе Радио Београда 1 довео Бранислав Тодоровић Клинић.
Радио Београд 1, 13.00
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари