Гости из прошлости

Расвета београдске вароши фењерима постављена је 1830. Године поводом свечаности читања хатишерифа, којим је Србија стекла политичку аутономију. Према писању "Србских новина" из 1856. У Београду су била постављена два општинска фењера - један на Теразијама, а други на општинској кући.

Нови Сад је био осветљен фењерима све до краја 80 - тих година 19. Века. Фењери су паљени 20 дана у месецу, а 10 дана је, сматрало се, месечина, и није било потребе да се пале.

Када се у суботичкој општини повела расправа о осветљењу улица и када је у ту сврху требало обезбедити новац од грађана, било је и оних који су били против таквог трошка, говорећи: "Не треба нам то осветљење, јер поштен човек иде спават рано, а битанга нека ломи главу."

У време када у Србији није било струје није сваком био доступан сапун, прашак за веш, па чак ни вода. Пеглало се пеглом на ћумур, кувало се на шпорету на дрва, храна се чувала у ајскаснама, ледаџије су колима са коњима разносиле лед по кућама, а ко није имао стојећи бојлер"на ложење" и каду, купао се у кориту, или у летњим и зимским купатилима.

"У топла купатила долазило се једном или двапут месечно. Једног дана долазили су мушкарци, а другог жене, а купатило се могло и закупити за ритуална купања пред венчања, при којима су се једне недеље купали мушкарци из породице младине - са младожењом, а друге недеље жене из породице младожењине - са младом, вероватно да би се све проверило. Тада се певало и служила се лимунада."

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Насловна страна: Панорама Теразија 1875. године.