Приче иза објектива

Јесте ли некада размишљали о томе да ли је улога фотографа само да забележи тренутак или и да исприча причу која ће наћи пут до публике, подстаћи на размишљање?

Или шта се дешава када фотограф сведочи неким променама и друштвеним превирањима и нема простора да сачека па ствари сагледа са временске дистанце него мора да забележи тренутак? Како се и да ли се у таквој поставци уметник удаљава од стварности и објективно је испитује? Колико је личне храбрости и одговорности потребно у овој професији? Може ли у неком тренутку фотограф да постане и пропагандиста?

Драгољуб Замуровић, уметнички фотограф из Београда, аутор више фотомонографија са темама из Србије, региона и целог света, је гост данашње емисије „Правац 202“. Његове фотографије су објављиване у најугледнијим светским часописима, а за свој рад је награђиван високим међународним признањима. Људи, предели, догађаји су већ деценијама у фокусу његовог објектива али је фотографијом испратио и све најважније догађаје у бившој Југославији и све протесте у Београду од 1989. године. Као неко ко је снимао и оно „лепо“ и „ружно“, позван је да нас подстакне да размислимо има ли у „лепој“ фотографији и онога што можда није тако лепо а у „ружној“ неке лепоте, која се можда не види на први поглед? Наш саговорник је своја сећања сабрао у фото - монографијама „Сећам се“ и „Сећам се 2“ а тим поводом је прошле године у РТС Клубу уприличена и изложба његових фотографија. Ми ћемо моћи да изведемо само „звучно прелиставање“ али можда тако фотографије са страница ових књига развију још живље слике у нашим главама.

Са вама су Ивана Весић и Јелена Кнежевић.