Шта рече?

Употреба родно осетљивог језика можда више није тема која толико заокупља јавност али сигурно би при сваком помену изазвала полемику па и жучнију расправу.

Мада смо дуго слушали приче о „увођењу” језика родне равноправности ипак није реч о „увођењу” и ако отворите било који речник уверићете се у то да постоји и учитељица и професорка и фотографкиња. И са тим немамо проблем. Проблем изгледа настаје када дођемо до психолошкиње или драматуршкиње јер и даље преовладава утисак да овакви називи нису у духу српског језика и „парају уши”. Чиме се постиже родна равноправност у језику и која језичка средства нам то омогућавају? Има ли у самом језику потребе за тим или нам је она наметнута политичким, друштвеним или неким другим разлозима? О овим питањима али и о томе да ли смо и у којој мери прихватили неке од нових речи којима се изражава женски облик занимања или функција разговарамо са лингвисткињом Марином Николић.

Водитељи Ивана Весић и Миодраг Стошић