понедељак, 09. сеп 2019, 00:00

Широм затворених очију – Отисак Душе

Највеће благо

Ово је прича коју је један учитељ испричао својим ученицима, да би им показао какву штету може да нанесе чак и најмања везаност за ствари, ономе ко је духовно уздигнут.

Становник неког села пролазио је поред пећине у планини, баш у једном од оних магичних тренутака када се она отварала да покаже своја блага онима, који би желели да се обогате. Човек је ушао у пећину и открио гомиле злата, накита и драгог камења које је одмах почео да трпа у торбе које је носио његов магарац, јер је знао за легенду по којој пећина веома кратко остаје отворена и зато је требало брзо радити.

Магарац је био натоварен и човек је журно пошао ка излазу, радостан због среће која га је снашла, али се изненада сетио да је у пећини заборавио свој штап. Окренуо се и појурио натраг, а тада је наступио онај моменат у коме је пећини било суђено да ишчезне и тако је и он ишчезао заједно с њом. Након дугог и узалудног чекања да се човек појави, становници села продали су благо које су нашли на магарцу...

Kада врабац гради себи гнездо у шуми, заузме само једну грану.

Kада јелен изађе на реку, пије само онолико колико му стане у стомак.

Људи гомилају само због празнине у својим срцима. (Антони де Мело)

Поучне приче ноћас у Отиску Душе.

Kроз емисију води Душица Мијатовић.